ZA UKLANJANJE STRŠLJENOVA NIKO NIJE NADLEŽAN: Šta Beograđani moraju da urade kad se pojave ovi otrovni insekti
ROJEVI stršljenova na tavanima, simsovima prozora, između roletni, greda na krovu, suvim stablima i neočišćenim dimnjacima - prizor su koji nijedan sugrađanin ne želi da vidi u blizini svog doma.
Foto: Udruženje Poskok
Kad se oko stana ili kuće pojavi otrovni insekt, nastupa panika i zvanje gradskih službi od kojih, ispostavi se pre ili kasnije, nijedna nije nadležna za uklanjanje ovih životinjica sa žaokama, jer su one, navodno, zaštićene zakonom.
Posle mnogo poziva, građani se uglavnom informišu da je najbolje zvati udruženje pčelara da se posavetuju ili angažuju neku od privatnih ekipa koje prskaju ove insekte.
- Primetila sam gnezdo stršljenova na gredama krova vikendice u Slancima, sa spoljašnje strane - rekla nam je jedna sugrađanka. - Zvala sam sve nadležne gradske službe koje se bave životinjama, ali uzalud. Da ne bih leto provela u kući i zatvorenih prozora, pčelari su me povezali sa čovekom iz jedne gradske službe, koji mi je rešio problem za 5.000 dinara "privatno". Nije jeftino, ali drugog izbora nisam imala, niti sam sama smela da se uhvatim ukoštac sa stršljenovima.
I pčelari upozoravaju da nije dobro da ljudi sami pokušavaju da ubiju stršljenove. Lako može da nas prevari to što jedan insekat stoji ispred gnezda i "čuva kuću", ali je unutra mnogo njih. I ako pokušamo da naudimo jednom, vrlo verovatno će on pozvati ostale u pomoć. Tada stršljenovi postaju agresivni i sigurno će napasti.
U LEGLU I DO 1.000
U JEDNOM leglu može da bude od 400 do 1.000 jedinki. Hrane se insektima, sokovima drveta i tečnošću koju isisaju iz raspucanog voća. Njihov opseg je od dva do dva i po kilometra. Kada jedan stršljen ubode, on pusti feromon koji daje signal drugim stršljenovima, da krenu u napad. Zato se i dešava da čoveka na isto mesto ujede pet ili šest stršljenova. Posebno ih privlače jarke boje.
Dakle, dok stršljenovi lete oko glave, iz JKP "Veterina" kažu da će njihove ekipe izaći na teren i pomoći, ali samo savetom, pogotovo ako je reč o vikendicama.
- Sprovodimo mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije isključivo u objektima za držanje životinja i kompletan cenovnik usluga može se videti na našem sajtu. Kada je reč o vikendicama, nismo u mogućnosti da sprovedemo akciju uklanjanja stršljenova, ali svakako možemo da izađemo na teren i da sagledamo situaciju, pomognemo građanima savetom i nađemo rešenje - poručuju iz ovog preduzeća.
Iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju nismo dobili odgovore na pitanja koga da ljudi zovu kada primete gnezdo ovih opasnih insekata u dvorištu ili na kući.