SUZE I APLAUZI ZA KOLO MLADIH SA AUTIZMOM: KUD "Luče" ima jedinstven ansambl igrača sa teškoćama u razvoju
MALO je onih kojima te noći u prepunoj sali CK "Vlada Divljan" nisu krenule suze kad je grupa folkloraša iz KUD "Luče" izašla na scenu.
Foto: N. Skenderija
Zapevali su "bećarce", a zatim izveli igre iz Šumadije. I ništa u ovom nastupu ne bi bilo neobično da nije reč o mladim osobama sa autizmom koje čine ansambl ovog kulturno-umetničkog društva jedinstvenim u Srbiji.
Za nastup koji je održan prošlog vikenda, folkloraši sa intelektualnim poteškoćama u razvoju spremali su se od februara. Do tada su glumu, ples i pevanje usavršavali u grupi "Maska", i povremeno nastupali, tako da im scena i nošnje nisu bili strani. Svakog vikenda, duže od pola godine, roditelji su ih dovodili na probe, a ovi mladi ljudi sa velikim nestrpljenjem su čekali svaku subotu da pokažu koliko su kreativni.
- Počeli smo sa njih 12, a sada ih je 16. U pitanju je uzrast od 19 do 30 godina - kaže nam Miloš Vlahović, folklorni pedagog KUD "Luče". - Oni imaju sedmogodišnje iskustvo na sceni, nisu početnici. Ipak, rad sa mladima koji imaju poteškoće u razvoju je veoma zahtevan, njihova pažnja ne traje dugo, pa probe traju po dva sata. Na primer, ne znaju šta je levo, šta desno, pa se orijentišemo pomoću boja. Potrudili smo se da s njima radimo stvari koje izlaze iz okvira o kojima su nam svi govorili. I verujem da smo uspeli u tome.
Prvih mesec dana, igrači sa autizmom upoznavali su članove ovog društva. Vlahović nam priča da su i fizičke vežbe dale rezultat, te da se vidi pomak.
OČEKUJU PODRŠKU GRADA
IGRAČI "Lučeta" sada odlaze na zasluženu pauzu, a odmaraće se sve do septembra. Iako je ovo kulturno-umetničko društvo osnovano prošle godine, igrači i roditelji folkloraša sa intelektualnim poteškoćama nadaju se da će dobiti podršku gradskih institucija, koja bi im mnogo značila.
- Stekli su naše poverenje, ta deca osećaju bolje i više nego mi. Telo im nije bilo dovoljno spremno, te smo radili i na tome. Prvi deo probe vežbali smo zajedno, kako da isprave ruku, lakat... Zatim se delimo, u zavisnosti od toga ko je od njih talentovan za klavir, pevanje... Presrećni su, mi se družimo i pričamo sa njima, a ta njihova radost i sjaj u očima kada su na probama ne mogu se opisati.
Redovne probe i druženje sa vršnjacima pozitivno su uticali i na samopouzdanje folkloraša sa invaliditetom. Natalija Lazić, čija ćerka je deo grupe, ističe da ova aktivnost znači i roditeljima.
- Veoma je važno da naša deca provode kvalitetno svoje slobodno vreme, a usput nešto i nauče. To je jedan vid podrške koja nedostaje mladima sa poteškoćama u razvoju. U početku smo hteli da ovo bude jedna radionica u okviru KUD "Luče". Međutim, igrači su toliko divni, imali su sluha i tolerancije da naše umetnike, našu decu prihvate kao ravnopravne članove KUD. Tako je i nastao ansambl osoba sa invaliditetom, što je velika čast i zadovoljstvo za nas roditelje. Čim završe probe, pričaju nam šta su vežbali, s kim su razgovarali, kako im se neko obratio. Jedva čekaju sledeću!