MLADE ZANATLIJE ALI STAROG KOVA: Izložba maturskih radova učenika škole "Tehnoart" u Manakovoj kući
DA još ima nade za stare zanate, pokazuje Škola za mašinstvo i umetničke zanate "Tehnoart" Beograd.
Interesovanje za polaganje prijemnog ispita za upis na umetničke profile, ove godine je bilo veće nego prošle. Budući juveliri, stilski krojači i graveri, tokom školovanja uče da u radu koriste tradicionalne tehnika starih majstora ovih zanata. Ručno, bez skenera, lasera, štampača.
U Manakovoj kući do 31. jula, Beograđani mogu videti ispitne radove maturanta, učenika druge i treće godine s ovih profila, kao i kaligrafa. Izložene su unikatne ogrlice, prstenje, broševi, kutije za nakit, kandila, haljine, gravirani predmeti, bodeži... Sve skice za svoje radove đaci su crtali olovkom na papiru, bez korišćenja kompjutera.
- Na smeru juvelir đaci prave nakit i razne predmete, ručno iz ploča materijala, u srebru, bakru i mesingu - navodi Ivana Milev, profesorka praktične nastave.
- Po završetku škole, mogu samostalno da rade i otvaraju zlatarske radnje. Iako koriste tradicionanu tehniku, obučeni su i za primenu nove tehnologije, pa mogu da se bave 3D dizajnom. Đaci imaju prohodnost na bilo koji fakultet, ali većina njih bira primenjenu umetnost. Čak i ako završe neki drugi fakultet, uvek mogu da se predomisle i bave juvelirstvom.
Nekada je stvar prestiža u društvu bila imati svog krojača. Danas, nažalost, sve ih je manje. U "Tehnoartu" se i dalje školuju stilski krojači. Skice modela crtaju olovkom, bave se krojenjem modela i šivenjem. Učenici četvrte godine su inspiraciju za svoje maturske radove našli u srednjevekovnim srpskim odorama, balskim haljinama, šanel stilu.
"Kreatori" su koristili kvalitetne prirodne materijale, pretežno svilu.
- Graver umetničkih predmeta je veoma interesantan smer, povezan s umetnošću - navodi profesorka Milev.
- Učenici uče da graviraju na bakru, mesingu, aluminijumu, staklu, kamenu. Oni mogu i da prave umetničke predmete, graviraju oružje, noževe, kutije.
Velika prednost za đake je što u četvorogodišnjem školovanju imaju veliki broj časova praktične nastave. U završnim godinama to je čak 15 nedeljno, što je skoro tri dana sedmično.
ATELjE
U SEPTEMBRU će đaci dobiti vajarski atelje i grnčarsku radionicu. Grad je za adaptaciju prostora izdvojio 11,6 miliona dinara, tako da će mladi umetnici imati odlične uslove za školovanje.
Deca su, do sada, imala praktičnu nastavu u neuslovnim prostorima. Nove radionice, površine 250 kvadratnih metara, znatno će unaprediti rad. Ova jedinstvena obrazovna ustanova u Srbiji, koja spaja tehniku i umetnost, osnovana je 1962. godine i od tada nije bilo značajnijih ulaganja.