TERAZIJSKA TERASA IZ TRI DELA: Arhitekta Branislav Redžić - Konačno idejno rešenje biće završeno do kraja septembra

Posle decenija tapkanja u mestu i smenjivanja raznih projekata koji su izazivali i sukobe gradskih arhitekata, ova oaza u srcu prestonice biće rekonstruisana po idejnom rešenju Branislava Redžića iz 2007. godine.

Zapušten i devastiran park, koji centar grada spaja sa autobuskom stanicom i Ekonomskim fakultetom, ali i rekom, konačno bi mogao da dočeka bolje dane. Brojne peripetije odugovlačile su njegov završetak, a deluje da realizacija projekta nikad nije bila izvesnija. Zbog svoje neuređenosti i velikog nagiba koji od Balkanske do Ulice kraljice Natalije iznosi čak 18 metara, građani su uglavnom izbegavali prolazak kroz ovaj prostor.

- U idejnom rešenju koje smo uradili 2007. godine pominjana su tri segmenta ovog značajnog projekta, sa fokusom na delu od hotela "Moskva" do Ulice kraljice Natalije - ističe za "Novosti" Branislav Redžić, vlasnik projektantske kuće ARCVS, koja je potpisnik budućeg izgleda ovog prostora. - Prva celina imaće 8.000 kvadrata, a u početku je bilo predviđeno da zelenilo i trg zauzimaju po pola površine. Ipak, kako se poslednjih godina promenila percepcija i način razmišljanja o parkovima u gradu, tako ćemo više pažnje posvetiti zelenilu, koje će imati dominantnu ulogu.

Pored prve i glavne celine ovog dragulja u srcu prestonice, u narednom peridu fokus će biti na središnji deo od Ulice kraljice Natalije do Lomine, a posebno na treći segment, od Lomine do Ulice Gavrila Principa.

- Takođe, 2020. godine dodatno je razrađivan projekat iz 2007. godine, kada je jasno definisano još nekoliko bitnih stavki - napominje Redžić. - Fokus će takođe biti na trećem delu ovog velikog projekta, na potezu od Lomine do Ulice Gavrila Principa, ali dok se ne definiše saobraćajno rešenje teško je govoriti o izgledu tog prostora. Konačno idejno rešenje biće "skovano" do kraja septembra, a do kraja godine očekuje se završetak projekta za građevinsku dozvolu. Siguran sam da sada postoji volja, ali i uslovi da se ovaj projekat konačno privede kraju.

Parkovski deo terase obuhvatiće i popločani prostor i deo sa stazama, koji će povezati Terazije i Ulicu kraljice Natalije. Takođe, planirana je izgradnja fontane i dečjih igrališta, koji će dodatno upotpuniti i oplemeniti prostor.

- Očekujemo da početak rekonstrukcije ovog prostora, oko kog su se vodile višedecenijske polemike, bude u prvoj polovini naredne godine - kaže za naš list glavni gradski urbanista Marko Stojčić. - Sa arhitektom Branislavom Redžićem u stalnom smo kontaktu, kako bi se definisale sve pojedinosti ovog prostora. On je u lošem stanju i potrebno mu je uređenje. Svakako će najveći fokus biti na zelenim površinama, što je i orijentacija grada u poslednjoj deceniji.

Za rekonstrukciju Terazijske terase nijedno pobedničko rešenje, sa desetinama organizovanih konkursa, nikada nije realizovano. Još je arhitekta Nikola Dobrović 1929. godine osmislio da se ovaj plato spoji sa Karađorđevom ulicom i da u okviru njega niknu bazeni, fontane i vrtovi.

VIŠE OD VEKA POSTOJANjA

TEREN koji se nekada nazivao Terasa na Terazijama danas nosi naziv Terazijska terasa. Naziv je nastao krajem 20. veka, za gradski blok između Prizrenske, Balkanske, Pajsijeve, Kraljice Natalije i Reljine ulice. Smatra se da je prvi profesionalni pomen Terazijske terase kao izglednog mesta, odnosno vidikovca, potekao iz 1897. godine od arhitekte Andre Stevanovića.