BEOGRAĐANI PAZITE, GRAD JE PUN ZARAŽENIH KRPELJA: Prenose opasnu bolest, a lečenje traje mesecima!

Na većini mesta gde su rađene analize bilo je primeraka zaraženih bakterijom koja izaziva lajmsku bolest, pa bi trebalo da se zaštitimo kako bismo bezbrižno proveli dan u prirodi i izbegli eventualni susret sa ovim "krvopijama".JKP "Gradska čistoća" tokom prošle nedelje obavila je veliku akciju suzbijanja krpelja kojom su obuhvaćene javne zelene površine, ali i pojedini parkovi, izletišta, dečja igrališta, park šume, šume i druge površine na kojima boravi veći broj ljudi i životinja, piše Blic.

Međutim, mnoge Beograđane zabrinulo je saznanje da je na većini mesta gde je Zavod za biocide i medicinsku ekologiju radio analize pronađen određen broj primeraka krpelja koji su zaraženi bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.

Lajmska bolest

Tačnije, prva ovogodišnja analaza Zavoda za biocide pokazala je da na teritoriji Beograda od 17 pregledanih lokacija na čak njih 15 (88 odsto) je utvrđeno prisusutvo krpelja koji u sebi nose bakteriju boreliju koja je uzročnik lajmske bolesti. Neke od tih lokacija su Banjička šuma, Topčider, SC Surčin, Bojčinska šuma, Košutnjak, Avala, Trešnja, Stepin Gaj, Zvezdarska šuma, Lipovačka šuma, Ušće...

Iz tog razloga, infektolog prof. dr Žarko Ranković podseća koliko je važno da posle povratka iz prirode obavezno proverimo da li je na telu negde ostao krpelj, a ukoliko ga uočimo, potrebno je da se odmah javimo lekaru kako bi ga stručno i precizno izvukao iz kože.

Nikako na kožu ne stavljajte alkohol ili ulje

- Prilikom odlaska u prirodu možete koristiti neka repelentna sredstva, znamo da postoje sredstva za zaštitu od ujeda komaraca, recimo. Dalje, savetuju se dugačke nogavice, rukavi, ali s obzirom da nam dolazi sve toplije vreme, pitanje je koliko taj savet ima smisla. Ali ono što je najbitnije je, nakon svakog povratka iz prirode dobro prekontrolisati kožu, noge, ruke, glavu... Krpelja nemojte vaditi sami, to radi isključivo stručno lice. Ranije se recimo stavljao alkohol, ulje, ili neko drugo sredstvo, ali to se nikako ne preporučuje jer primena svih tih sredstava mogu da izazovu da krpelj povrati, pa ukoliko je inficiran, on u kožu može da ubrizga boreliju burgdorferi, koja izaziva lajamsku bolest. Srećom, nema razloga za paniku, nisu svi krpelji zaraženi, ali svakako je neophodno javiti se lekaru, objašnjava profesor Ranković.

Najčešće mesto ujeda krpelja su ekstremiteti, pa nošenje čarapa i dugih pantalona smanjuje mogućnost da do toga dođe, jer ne mogu da priđu do kože. Kako je temperatura ovih dana niža garderoba nas trenutno i štiti, ali s obzirom na to da ide toplije vreme, ali i Prvi maj, praznik kada svi hrle u prirodu, treba biti na oprezu.

Simptomi ujeda krpelja

Od ujeda krpelja može se javiti povišena temperatura, bolovi u mišićima koji mogu biti signal infekcije, tada se pacijent leči antibiotikom, ali ako infekcija ne bude zaustavljena može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Simptomi lajmske bolesti su opšta slabost, umor, drhtavica, blago povišena telesna temperatura, glavobolja, ukočenost vrata, bolovi u mišića i zglobovima, natečeni limfni čvorovi vrata ili glave.

Kako biste izbegli potencijalni susret sa krpeljima, ne treba da sedite u dubokoj, nepokošenoj travi, ali svakako i sam pregled nogu, ruku i glave, naročito kod dece, mogu sprečiti mnoge neprijatne situacije. Iz JKP "Gradska čistoća" građanima savetuju sledeće:

Preporuke za sugrađane:

Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu, kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
Nositi zatvorenu obuću i čarape.
Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.

Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje. Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos, pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu. Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Gde se sve kriju krpelji

Pre nego što se sa prvim sledećim lepim vremenom uputite ka prirodi imajte na umu gde bi sve ove "krvopije" mogle da vas dočekaju. Krpelji nemaju oči, ali zato mogu odlično da "nanjuše" svoju žrtvu, te naš dah i toplota teško mogu da im promaknu.

Kako kažu Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, iako su krpelji šumska stvorenja, penju se i na vrhove vlati trave i svu drugu nižu vegetaciju odakle lako mogu da se "zakače" za životinju ili čoveka.

Dakle, krpelji se nalaze u nepokošenoj i neurednoj travi, parkovima, izletištima… Recimo, u Beogradu ih ima najviše u šumama, koje su i izletišta, kao što su Bojčinska, Lipovička i Manastirska šuma, Zabran u Obrenovcu, Košutnjak, Topčider, Banjička šuma, Avala, Ada Ciganlija i Ada Huja. U gradu se mogu naći na zapuštenim i neuređenim zelenim površinama kojih ima na svim gradskim opštinama.

BONUS VIDEO - “5 MINUTA SA” PČELAROM: Sve tajne plemenite veštine – evo kako da prepoznate pravi med