LOZA KAO SPOMENIK NEVINO STRADALIMA: U Rige od Fere 4 još od 1928. raste čokot slankamenke porodice Eškenazi
SKRIVENA od pogleda prolaznika, u Ulici Rige od Fere 4, u dvorištu Zavoda za proučavanje kulurnog razvitka, skoro vek raste i rađa vinova loza sorte slankamenka, koju je zasadila jevrejska porodica Eškenazi.
Na ovoj adresi od sredine 19. veka do Drugog svetskog rata stanovala je devetočlana porodica, koja je nastradala tokom Holokausta. Čokot loze zasadili su 1928. godine, a danas je u životu zahvaljujući agronomu Petru Despotoviću, koji je počeo da je neguje 1991. godine. Sada o njoj brinu zaposleni u Zavodu i profesor Poljoprivrednog fakulteta Dragan Vujović.
- Za nas je ova loza veoma važna, jer predstavlja vid obeležja i čuva sećanje na porodicu Eškenazi - priča za "Novosti" Peđa Pivljanin, sekretar Zavoda.
- S obzirom na to da joj je potrebno mnogo svetlosti kako bi mogla da živi, u narednom periodu moramo da postavimo visoki metalni stub uz koji bi mogla da se podigne i dobije više svetla. Prethodnih godina koristili smo čak grožđe sa ovog čokota i pravili vino.
Dok je naš čika Pera bio živ, ovde smo organizovali malu manifestaciju, tokom koje smo brali, muljali i spravljali vino. Nakon njegove smrti, prestali smo to da radimo, ali bismo voleli da obnovimo ovu tradiciju. Loza rađa i svake godine dobijemo oko 70 kilograma grožđa.
Dvorište Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka krase tri čokota loze, jedan je zasadila porodica Eškenazi, a dva je Petar Despotović doneo iz manastira Uvac.
Ispod razgranate loze mnogobrojni mališani učestvovali su u likovnim i glumačkim radionicama. Prema rečima Peđe Pivljanina, deca su izuzetno brižna, pa kada žele da uberu grozd, uvek pitaju za dozvolu.
Lozu karakteriše korenje koje se širi i i do dva metra ispod zemlje. Na toj dubini ima različitih hranljivih materija koje koren crpi usred Beograda.
NAJSTARIJA JE U ZEMUNU
U GOSPODSKOJ 4 u Zemunu nalazi se čokot loze star skoro 140 godina, a pripada staroj francuskoj sorti sibel 1000. Nalazi se u dvorištu zgrade koja je proglašena za nepokretno kulturno dobro, a i ovaj čokot proglašen je za prirodno dobro. Kuća je izgrađena 1827. godine i bila je u vlasništvu porodice Puljo, vlasnika prve zemunske štamparije, a kasnije je u ovoj kući bila trgovina na veliko i malo poznate zemunske trgovačke porodice Živanović.