GRADSKI MED JOŠ BOLJI OD ŠUMSKOG: Dorćol dobija košnice za 600.000 pčela

Njihovi ciljevi su pokretanje Centra za obrazovanje i promociju urbanog pčelarstva i medonosnog bilja, unapređenje biodiverziteta Grada Beograda, kao i proizvodnja meda vrhunskog kvaliteta.

Pčele su indikator zdrave životne sredine. One su tamo gde je i čovek, i uporno ruše mit da su ruralni predeli njihovo stanište.

- U gradu je raznovrsnije bilje, pa je i ishrana pčela kvalitetnija - kaže nam predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić. - Tamo gde je intenzivna poljoprivreda, razvija se jedna kultura i koriste se pesticidi, koji za pčele nikako nisu dobre. Dokaz za to je i da se na francuskoj ambasadi tik kraj Kalemegdana nalazi mali pčelinjak koji je medonosniji nego u ruralnoj sredini. Jedna košnica dala je 40 kilograma meda.

Pčelinjak je pre dve godine postavljen u luci na Dorćolu, u blizini nekadašnjeg "Žitomlina". Lane su pčelari sredili zapušteno okruženje, posadili su 700 medonosnih biljaka i postavili 12 košnica, čime su ni od čega napravili malu zelenu oazu. Sa sezonom cvetanja počinje i buđenje pčela, a samo u jednoj košnici može da se nastani oko 50.000 plemenitih insekata. Prekoputa Skojevskog naselja, u Košutnjaku, takođe se nalaze pčelinjaci, koji broje 15 košnica.

- Prošle godine radili smo analizu u centru za ispitivanje namirnica i potvrdili da je naš med besprekoran, bez teških metala - kaže Rajić. - U Beogradu je bilje šarenoliko, pa je analiza pokazala da gradski med sadrži oko 33 odsto polena cveta iz porodice ruža, sedam odsto bagrema, pet odsto bagremca, a ima i mahunarki - kaže nam Rajić.

"Urbani med" još ne može da se nađe u prodaji, ali Beogradsko udruženje pčelara radi na brendiranju kako bi to bilo omogućeno. U međuvremenu, preko platforme za grupno finansiranje "Dobri dabar", pomenuto pčelarsko udruženje, organizacije "Mad Med", "Supernatural" i "Gaia", okupljeni oko "Beogradske pčele", prikupljaju sredstva kako bi povećali broj košnica, uredili prostorije i napravili jedinstveni edukativni centar. Potrebno im je oko 600.000 dinara.

NA KROVU AMBASADE FRANCUSKE

NA krovu Ambasade Francuske, u Pariskoj ulici, postavljene su košnice kojima se obradovao i ambasador Žan-Luj Falkoni, a o kojima se i posle njegovog odlaska staraju i sadašnji predstavnici Pariza u Beogradu.

Njegova ekselencija Falkoni je za "Novosti" svojevremeno ispričao da je gajenje pčela na krovovima Pariza uobičajena pojava.

Na sajtu Ambasade nedavno je istaknuto da košnice nedavno obišao Volkan Tanaci, pčelar Kompanije specijalizovane za montažu i podržavanje urbanih košnica u Parizu, u društvu predsednika Beogradskog udruženja pčelara Stanka Rajića.

OKO 1.000 PČELARA

TAČNE evidencije o broju pčelara na teritoriji Beograda nema, ali se zna da je oko 1.000 njih registrovano u prestonici. Ovom poljoprivrednom granom bave se pojedinci i porodice najčešće u rubnim delovima grada. Veliki problem među onim koji nisu registrovani, smatra Stanko Rajić, jeste što su često needukovani, pa u tretiranju pčela neretko nanose štetu.

DEKLARACIJA

DO kraja ove godine biće potpisana Deklaracija o zaštiti pčela. Zabrana preterane upotrebe pesticida i zabrana prskanja komaraca iz aviona u gradskoj sredini, osnovni su zahtevi pčelara. Cilj je da sve opštine u Beogradu potpišu ovaj dokument. Neke su to već učinile.