SUŠA SUŠI I DRVEĆE: Biljni svet u Botaničkoj bašti "Jevremovac" pati zbog klimatskih promena

Visoke prosečne temperature, sa dugim periodima bez kiše, uticale su da pojedine vrste drveća u Botaničkoj bašti "Jevremovac" ne mogu da se prilagode novim vremenskim uslovima. Promena klime je "izrodila" i nove štetočine, koje dodatno skraćuju životni vek pojedinim vrstama drveća.

Prema rečima Tomice Mišljenovića, savetnika upravnice Botaničke bašte za obrazovne programe, klimatske promene su uticale da je određenim biljnim vrstama izuzetno teško obezbediti dovoljne količine vode i odgovarajuće uslove da opstanu. Usled povećanja srednje godišnje temperature, pojavile su se gljivice i insekti, koje ranije nisu bile česte na našem području, ali sada izazivaju velike štete na različitm vrstama biljaka.

Pored klimatskih promena, i aerozagađenje je određenim biljnim vrstama prepreka za opstanak.

- Dugotrajni sušni periodi najviše problema zadaju četinarskim vrstama, koje ne podnose izuzetno visoke temperature tokom leta i imaju problema sa produženim periodima suša - navodi Mišljenović.

- Tu su i brojne druge vrste. U prirodi, recimo, imamo probleme sa visokoplaninskim vrstama. Jer, postoji tendencija da vrste migriraju lagano, ka severu ili ka većim nadmorskim visinama, a ove visokoplaninske prosto nemaju gde da odu. Njihov okvir za migraciju je značajno sužen i one su trenutno u najvećem problemu.

On ističe da se kolektiv Botaničke bašte trudi da svim biljnim vrstama obezbedi odgovarajuće uslove. Ali, za neke od njih je sada to sve teže.

- Radimo na projektovanju sistema za zalivanje na parcelama na kojima on ne postoji, jer je važno obezbediti dovoljne količine vode - kaže Mišljenović.

- "Japanski vrt", u kome postoji jezero sa sistemom cirkulacije vode, koristi vodu pomoću pumpi koje se nalaze ispod Botaničke bašte. Ideja je da uradimo projekat podzemnog rezervoara, gde bismo prikupljali i kišnicu sa određenih površina kako bi, tokom leta, imali dodatne količine vode i kako ne bismo koristili gradsku. Svesni smo toga da će, u narednim godinama voda postati izuzetno dragocen resurs.

Naš sagovornik kaže da je, na centralnoj poziciji u bašti, u blizini česme i Staklenika, nedavno isečeno odraslo stablo kerleuterije, odnosno lampion drveta, kome nije bilo spasa. Već ovog proleća, u blizini odsečenog, biće posađena albicija, a u letnjoj sezoni posetioci će imati priliku da vide raznovrsnu kolekciju "lažnih ljiljana". Ponovo će biti posađene i kane. Trenutno je u toku redovno održavanje "Jevremovca" i pripreme za narednu sezonu, kada se očekuje znatno veći broj posetilaca.

- Svake godine, prema Planu revitalizacije otvorenog prostora, nažalost, određena stabla moramo da orežemo i čak da uklonimo - objašnjava Mišljenović.

U saradnji sa kolegama sa Šumarskog fakulteta, pravi se plan sadnje drveća, koja mogu biti nove ili već postojeće vrste.

ZELENI ZID KA DESPOTA STEFANA

- U NAREDNOM periodu ćemo intenzivno saditi u Botaničkoj bašti - kaže Mišljenović.

- Najviše, u delu ka Bulevaru despota Stefana, gde ćemo napraviti zeleni zid kao barijeru ka ulici, koja je jedna od najzagađenijih u gradu. U samoj Botaničkoj bašti ćemo, ove godine, posaditi više od 30 novih stabala, uz sve ostale žbunaste vrste i perene, čiju sadnju intenzivno planiramo u narednih mesec dana.

"Biljni fond" na otvorenom prostoru broji blizu 1.000 različitih vrsta, od toga više od 350 drvenastih i žbunastih, a ostalo su zeljaste. U stakleniku se nalazi još 1.000 biljnih vrsta iz tropskih i subtropskih mediteranskih krajeva.