NAKON NAJAVLJENE PRENAMENE ZGRADE: ULUS želi ateljee u Stjepana Filipovića
POVODOM najava gradskih zvaničnika o prenameni zgrade od 800 kvadra u naselju Stjepan Filipović u prostor za umetnike, kao i mogućnosti da se u budućnosti i drugi prostori u gradu odrede za prostore za rad umetnika (ateljee), Udruženje likovnih umetnika Srbije apeluje na nadležne da bude uključeno u ovaj proces.
Privatna arhiva
ULUS kao najstarije i reprezentativno udruženje u polju likovnih umetnosti se ovom problematikom bavi na sveobuhvatan način, zastupajući interese svog mnogobrojnog članstva (preko 2800 likovnih umetnika) i šire društvene zajednice.
- Iako u Beogradu ateljei, kao osnovni prostor za rad umetnika, predstavljaju specifičnu kategoriju gradskih prostora koja je regulisana zasebnim pravilnikom, danas je uloga stručnog tela kakvo je Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) pri dodeli ovih prostora u potpunosti marginalizovana - kažu za "Novosti". - U ranijem periodu gradska Komisija za dodelu ateljea je raspoređivala radne prostore umetnicima prema predlogu Udruženja, koje je obavljalo precizno bodovanje po kriterijumima u svom pravilniku.
Radi sistematičnijeg pristupa rešavanju problema radnih prostora za umetnike pre dve godine (2020) u Udruženju je formirana radna grupa koja se bavi ovom, za umetnike veoma važnom, temom.
U prethodnom periodu obavljeno je istraživanje kojim su mapirane realne potrebe likovnih umetnika za obezbeđivanjem radnih prostora (ateljea) u Gradu Beogradu - ističu. - Istraživanje je rađeno u saradnji sa relevantnim stručnjacima za ovaj tip mapiranja. Rezultati sprovedene ankete potvrdili su nezadovoljstvo članstva ULUS-a načinom na koji je uređeno ovo pitanje. Precizni rezultati istraživanja pokazali su da čak 96,9 % umetnika nema adekvatan prostor za rad, a 93,1 % umetnika nema nikakav radni prostor (atelje). 76.3% ispitanika je izjavilo da im je prostor potreban trajno (na više godina), a 13,1% bi radni prostor koristilo privremeno (u periodu od nekoliko meseci do godinu dana). 71.9% umetnika izjavilo je da preferiraju individualni prostor za rad, dok je 28.1% ispitanika izjavilo da bi bilo spremno da radi u zajedničkom ateljeu. Takođe, treba reći da su rezultati ankete pokazali da umetnici imaju potrebu i za drugom vrstom prostora, osim ateljea, poput magacinskih prostora (37.5%), radionica (20.6%), izloga (12.5%) i tome slično.
Imajući u vidu raznovrsnost prostora koji bi se mogli privremeno ili trajno adaptirati u umetničke, u Udruženju se razrađuje više različitih modela organizacije radnih prostora za umetnike koji bi efikasno i dugoročno zadovoljili potrebe što većeg broja umetnika i obogatili kulturnu ponudu grada. Spremni da ove modele predstavimo i diskutujemo o mogućim oblicima saradnje sa gradskim vlastima i lokalnom zajednicom, zaključuju iz ovog udruženja.