NASTAVA "ONLAJN", A UČENJE "OFLAJN": Učenici i roditelji u pojedinim školama očajni zbog kombinovanog modela rada

Proteklih dana našoj redakciji su je javljali očajni roditelji koji ne znaju šta da rade.

Ne mogu, kako kažu, da posle napornog posla, kućnih obaveza, još budu i profesori.

Apeluju na nadležne da deca idu svaki dan u školu ili da onlajn nastava bude organizovana kako treba.

Čini da su zadovoljni jedino u školama koje rade preko platforme "gugl mit", jer đaci koji su tog dana "onlajn", nastavu prate kao da su u učionici. Ostali se snalaze kako znaju i umeju. Roditelji koji su nam se obratili za pomoć kažu da deca sede kod kuće, gledaju u tablet ili računar, bez slike i tona i čekaju da im nastavnik pošalje "materijal" za čas.

Dešava se da "lekcija" i ne stigne. Pritom, reč je o deci od 11 i 12 godina, koja su sama kod kuće i nema nikog da ih kontroliše da li su se "uključili" na čas. Kad padne mreža, pa ne mogu da se "konektuju", školarce uhvati panika da neće stići sve da urade do isteka časa.

- Nastava se svodi na to da deca koja idu u školu taj dan slikaju u sveskama šta su pisali i koje su lekcije radili i pošalju drugoj grupi da oni to prepišu i sami uče kod kuće - kaže Ivana Petrović, majka dvojčice koja pohađa peti razred.

- To nije "onlajn", već "oflajn" nastava. Roditelji kod kuće moraju da drže časove i objašnjavaju, ako žele da im deca išta nauče. Međutim, problem je što mnogi od nas tome nisu vični ili ne znaju da objasne neke stvari iz matematike ili gramatike. Usput, roditelji ceo dan rade, pa se to objašnjavanje odigrava u večernjim časovima kad smo već umorni.

Ona ističe da škola koju pohađa njeno dete uopšte nema razrađen sistem za "onlajn" nastavu, pa taj dan deci dođe kao neradni. Onako, kako je nastava sada organizovana, kaže, ni na šta ne liči.

- Dve godine su škole imale vremena da nađu sistem, da pripreme svakog nastavnika da koriste računare, tablete, aplikacije - ogorčena ja majka.

- Sve ovo izgleda kao jedno veliko ništa i najgore je što se lomi preko obrazovanja naše dece. Pritom, deca ne koriste tablete koje su dobili od Grada. Nastavnici nisu obučeni da ih koriste u nastavi, a ima i onih koji neće. Koliko god to bila dobra ideja, naše školstvo za to, očigledno, nije spremno.

Kako nam je ispričao jedan učenik petog razreda, sve je problem. Ali, ono što je njemu i drugarima zadavalo najviše muke u protekle dve nedelje je što su "propustili" lekcije kad su kod kuće.

- Najveći problem je što, kad smo "onlajn", profesor predaje grupi koja je u školi, ali ne i nama koji časove pratimo od kuće, nego moramo sami da učimo ili da nam pokažu mama i tata - priča ovaj 11-godišnjak.

- Tako se dogodilo da smo učili dve nove lekcije iz matematike, koje nama profesor nije predavao jer smo bili "onlajn". Onda mi to sami pokušavamo da shvatimo ili nam roditelji objašnjavaju, ali to nije to. Kad smo kod kuće sedimo ispred praznog ekrana i čekamo da nam nešto pošalju. Bolje je da idemo svaki dan u školu.

On navodi da se dešava da ne može da se uloguje, pa zakasni sa slanjem odgovora. Takođe, ako je u popodnevnoj smeni neki profesori počnu da šalju materijale od 9.00, iako nastava počinje tek u 14.00.

* * * * * * *

PORAŽAVAJUĆI PODACI ISTRAŽIVANjA FORUMA BEOGRADSKIH GIMNAZIJA

MALI PROCENAT PROFESORA REALIZOVAO PLAN RADA

FORUM beogradskih gimnazija je, povodom početka nove školske godine, među 1.300 nastavnika, učenika i roditelja, uradio istraživanje o zadovoljstvu, kvalitetu i problemima u uslovima kombinovane i onlajn nastave. Rezultati su bili poražavajući.

Više od 40 odsto anketiranih učenika je navelo da se oseća depresivno i anksiozno zbog neodlaska u školu, skoro 70 odsto njih frustrirano, a čak 72 odsto učenika kvalitet znanja koje su poneli iz prethodne školske godine ocenjuje kao loš. Jednako je zabrinjavajući podatak da više od 70 odsto nastavnika nije uspelo da realizuje ono što je bilo planirano, a čak 41 odsto njih nije ispunilo smernice Ministarstva prosvete o redukovanju gradiva za petinu, pa su obradili manje od 80 odsto lekcija. I učenici i nastavnici su saglasni da su prethodne školske godine bili dodatno opterećeni u odnosu na regularne školske godine.

Zajednički stav svih anketiranih je bio da treba unaprediti onlajn nastavu, kako bi učenici bili izjednačeni u pravu na obrazovanje i kako bi kvalitet predavanja bio podignut na viši nivo.