VOLI DECU I MUZIKU, SUDI SAMO U FUDBALU: Sve ljubavi Dejana Nedića, direktora Druge ekonomske škole

Malo je onih koji su upoznati sa tim da je Dejan Nedić i tekstopisac, kompozitor, da svira klavir i klarinet, diriguje školskim horom. Za postignute rezultate "u liderstvu u oblasti obrazovanja" nedavno je nagrađen Svetosavskom nagradom.

Priznanja je dobijao i kao muzičar. Njegovu kompozicija "Tužni boem" u izvođenju Krste Petrovića na "Beogradskom proleću" 1994. godine, stručni žiri je proglasio najboljom, a pesma "Balalajka", koju je 1997. godine otpevala Mira Pejić Armenulić osvojila je drugo mesto.

U razgovoru za "Novosti" Nedić ističe da mu je velika čast što je dobio najveće prosvetno priznanje, koje je kruna skoro tri decenije duge profesorske, a potom i direktorske karijere. Da žiri nije pogrešio pokazuju čestitke, koje mu svakodnevno stižu od kolega.

Iz Druge ekonomske škole, kako voli u šali da kaže, "izostao" je samo dok je bio u vojsci i kasnije na studijama. Bio je đak škole, u njoj kasnije postao profesor birotehnike i statistike, a poslednjih 15 godina je na mestu direktora. Čak je i nekim svojim profesorima četiri-pet godina bio nadređeni.

- Dobar direktor treba da bude posvećen deci - ističe Nedić.

- Spustiš se na njihov nivo. Pokažeš da ih poštuješ. Onda isto to možeš da očekuješ i od njih. Strog sam, ali pravičan. Prema svima mora biti poštovanja - tetkicama, domaru, profesoru, direktoru. Ali, poštovanje mora da bude obostrano. Profesori moraju da znaju da su u školi zbog dece, ona su najvažnija. Ne mogu da maltretiraju đake. Ne mogu se pojedine kolege ponositi time što ih zovu "esesovci".

Naš sagovornik ističe da profesor koji ne voli decu nema šta da traži u školi. Njega đaci vole, često pokucaju da potraže savet. Najčešće ih muče ocene. Jer, ima kolega koji ne ispituju, a on smatra da deci treba davati šansu do poslednjeg dana škole.

- Ako đaci vide da ja "ginem", da se trudim da im stvorim uslove za rad, onda će oni to i da vrate. Nisu bitne samo plate zbog kojih se jedino i štrajkuje - kaže Nedić. - Ipak, ne dozvoljavam da neko sa strane vređa profesore kako malo rade. Kao što ne dam ni da profesor isključi telefon posle dva održana časa tokom dana i misli da je završio posao.

Pesme piše više od 30 godina. Obožava starogradske romanse, ciganske. Inspiracija mu je ljubav. Najčešće neuzvraćena. Napisao je himnu škole, mjuzikl za jubilej u kome je učestvovalo sedam generacija bivših učenika, pevao u vojnom orkestru. Iako njegovi đaci nemaju muzičko, zna da sedne za klavir i zapeva zajedno sa njima. Godinama već uspešno diriguje školskim horom. Korona je uticala da se ponovo vrati festivalima, ali ne "Beogradskom proleću" pošto nema večeri starogradskih romansi.

- Muzika me odmara i opušta. Moje pesme su tužne, a ja sam u stvari radostan i srećan čovek - kaže Dejan.

- Dok smo bili zatvoreni zbog korone, izvučem iz fioke kompoziciju "Bol". Sednem za klavir, napišem muziku i konkurišem za Sabor narodne muzike.

Odsviram i otpevam ćerkama, koje su muzički obrazovane i najveći kritičari. Od 450 kompozicija koje su bile u konkurenciji, naša pesma je prošla među 64. Otpevao ju je sjajni mladi pevač Aleksa Savić. Za dlaku nismo ušli u finale. Ove godine učestvujem sa kompozicijom "Beogradsko veče". Pevaće je uživo moja maturantkinja Ivana Dimkovski. Cilj nam je da uđemo u finale.

Nedić ističe da najveće zasluge za sve njegove uspehe ima porodica. Najponosniji je otac dve ćerke. Starija je završila Ekonomski fakultet, a mlađa je brucoš na FDU. Naravno, deo pobedničke ekipe je i supruga Dragica, specijalista ortodoncije.

NEOSTVARENA ŽELjA, DERBI

IAKO je sudio utakmice u Ligi šampiona, neostvarena želja mu je da bude delilac pravde na derbiju. Kao vatrenom "deliji", to mu nije bilo moguće. Ipak, iz crno-belog tabora ga izuzetno poštuju, pa njegovi prijatelji "grobari" znaju da kažu da je - najbolji "ciganin" na svetu.

- U to vreme, s jedne strane su bili poštovani Džajić i Cvetković, a sa druge Zečević i Bjeković. Red je uvek bio da se obavesti ko će suditi, a Džajić i Cvetković su uvek rekli "može" kada čuju moje ime. Međutim, Bjeković i Zečević su uvek govorili da ne može. A da bi sudio derbi, moraju da se slože svi. Ipak, danas kad se vidim sa Zekom i Nenom oni mi kažu: "E profesore, pogrešili smo." Da pogrešili su, jer ja nikada ne bih oštetio Partizan. Uvek sam ga poštovao, i danas ga poštujem.

POPULARAN I PREPOZNATLjIV

NAŠ sagovornik otkriva da ljudi prepoznaju na ulici, u radnji.Žele da se slikaju. Kaže da mu, za sada, to prija. Svakom izlazi u susret.

- Idem ulicom u Beogradu, Herceg Novom, Zagrebu, Skoplju, ljudi me prepoznaju, najčešće, po glasu - kaže Nedić. - Bili smo na letovanju u Grčkoj. U jednom supermarketu, čekam sa suprugom na kasi. Ispred nas bračni par. Žena govori "jeste on", muž "ma nije, hajde da se kladimo u 200 evra". Ja se nasmejem i kažem: "Dobili ste 200 evra."