GRADONAČELNIK RADOJIČIĆ: Beograd uskoro dobija još pet zaštićenih kulturno-istorijskih celina
GRADONAČELNIK Beograda prof. dr Zoran Radojičić posetio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda gde je sa direktorkom Zavoda Oliverom Vučković razgovarao o značaju aktivnosti ove gradske institucije za očuvanje kulturno-istorijskih znamenitosti prestonice.
Zoran Radojičić
– Danas sam prilikom ove posete želeo pre svega da zahvalim zaposlenima koji rade u ovoj instituciji sa direktorkom Oliverom Vučković na čelu i da ukažem javnosti na to koliko je njihov rad značajan za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa našeg grada. Oko 50 stručnjaka ovog zavoda rade vrlo značajan posao za grad. Važno je da Grad Beograd sa jedne strane neguje svoju tradiciju, svoje kulturno-istorijske objekte i celine, da ih čuva, a samim tim i utiče na dalji razvoj grada. Danas smo razgovarali i o tome kako Grad može da pruži dodatnu podršku ovoj instituciji s obzirom na njen značaj – rekao je gradonačelnik Radojičić.
Gradonačelnik je dodao da je istorija ove institucije duga preko 60 godina.
– Nažalost, prošle godine zbog pandemije virusa korona nije bilo moguće proslaviti ovaj značajan jubilej. Zavod je uspeo da za samo pet godina doprinese tome da značajan broj kulturno-istorijskih celina bude zaštićen. Želim da istaknem da je od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda 1960 pa do devedesetih godina 20. veka zaštićeno ukupno devet prostorno kulturno-istorijskih celina. U periodu od devedesetih godina 20. veka do 2017. godine nije utvrđena nijedna celina. Od 2017. godine fokus je na zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, tako da je intenziviran rad na utvrđivanju prostorno kulturno-istorijskih celina, kako bi se sačuvali vredni i značajni prostori i trajno obezbedila njihova adekvatna zaštita – istakao je Radojičić.
On je naglasio da je u periodu od 2017. do 2021. godine utvrđeno deset prostorno kulturno-istorijskih celina.
– Utvrđivanje prostorno kulturno-istorijskih celina za kulturna dobra podrazumeva obiman i dugotrajan rad, istraživački rad na terenu, u arhivima, formiranje baze podataka, definisanje mera zaštite i brojne druge veoma važne i složene naučne procedure. Kada neki deo grada bude proglašen za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, postoje veoma jasna pravila šta je na određenom prostoru, kao i na svakom pojedinačnom kućnom broju, objektu dozvoljeno, a šta zabranjeno da se radi. Na izuzetno visokovrednovanim objektima mogući su jedino i isključivo konzervatorsko-restauratorski metodi koji čuvaju njihov izvorni izgled i autentičnost – naglasio je Radojičić.
Gradonačelnik je najavio da će uskoro još pet kulturno-istorijskih celina grada dobiti status zaštićenog kulturnog dobra.
– Prostorne celine koje su u postupcima utvrđivanja za kulturno dobro su: Krunska ulica na Vračaru (čeka se odluka Vlade Republike Srbije), Stara Palilula, Blokovi 1 i 2 na Novom Beogradu, Kotež Neimar na Vračaru i Savamala na Savskom vencu.
Zadovoljan sam zbog toga što ovaj posao napreduje i što će Beograd zaštiti ove značajne i vredne kulturno-istorijske celine. Ovo znači da će investitori koji žele da grade ili da rekonstruišu objekte u ovim celinama, morati to da rade pod uslovima koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Tako ćemo kulturno-istorijske celine inkorporirati u razvoj grada koji nikako ne sme da dovede do nestanka kulturnih dobara – zaključio je gradonačelnik Beograda.