NATALIJINA RAMONDA PRED BEOGRAĐANIMA: U Botaničkoj bašti "Jevremovac" izložba posvećena simbolu primirja
U BRITANIJI se, u znak sećanja na žrtve Velikog rata, na reverima nosi cvet bulke, u Francuskoj različak, a u našoj zemlji simbol primirja je Natalijina ramonda. Mnogi je zovu i biljkom feniks, a Beograđani će imati priliku da, na izložbi u Botaničkoj bašti "Jevremovac", do 15. novembra vide žive primerke tri cveta - Natalijine, srpske i pirinejske ramonde.
Izložba je postavljena ispred staklenika u "Jevremovcu" / Foto Z. Jovanović
Otvarajući postavku "Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva" prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta je rekao da istorija i botanika imaju izuzetan značaj kako za državu, tako i za ovu visokoškolsku ustanovu.
- Kao simbol praznika, uzet je cvet Natalijine ramonde u znak sećanja na najveća stradanja kako civilnih, tako i vojnih žrtava koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu - rekao je prof. Stanisavljević.
- Simbolika Natalijine ramonde leži u činjenci da je ova biljka, kao feniks vaskrsla iz pepela, kao što je i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz Velikog rata kao pobednik.
Autorke izložbe su dr Maja Lazarević i dr Tamara Rakić, vanredne profesorke Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dizajn potpisuje Una Korica, diplomirani inženjer arhitekture.
- Natalijna ramonda nije samo simbol stradalačkih istorijskih događaja našeg naroda, već nas za nju vezuju i najveća imena srpske botanike počevši od Josifa Pančića, Save Petrovića, Nedeljka Košanina pa do profesorke Branke Stevanović, akademika Vladimira Stevanovića - navela je prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac".
Beograđane će kroz izložbu, koja će biti postavljena ispred velikog staklenika, voditi stručni vodiči Botaničke bašte "Jevremovac".