GRADONAČELNIK KOGA JE ČITAV BEOGRAD VOLEO: Dokumentarac o životu neprevaziđenog prvog čoveka prestonice Branka Pešića u "Kombank dvorani"
PRIČA o najvoljenijem i najpoštovanijem rukovodiocu Grada Beograda Branku Pešiću (1922-1986) ispričana je u dokumentarnom filmu "Gradonačelnik" koji će biti premijerno prikazan sutra od 20 sati u "Kombank dvorani".
Foto Arhiva
Tako će Beograđani, koji nisu bili rođeni u vreme njegovog mandata, moći da ga upoznaju kroz priče njegovih saradnika i prijatelja. A, oni koji ga pamte, da se prisete ovog izuzetnog čoveka.
Na čelu prestonice, Pešić, komšija svih Beograđana, kako su ga nazivali, bio je tačno devet godina i 14 dana, od 1965. do 1974. godine. Iza njega ostala su mnogobrojna prepoznatljiva zdanja i neprevaziđeni projekti poput mosta Gazela, Mostarske petlje, Terazijskog tunela, hotela "Jugoslavija", hale "Pionir", "Beograđanke", Muzeja savremene umetnosti. U njegovo vreme otvoreni su bazen "Olimp", hala "Pinki", a Ada Ciganlija pretvorena je u uređeno kupalište. Osnovani su BITEF, FEST, a realizovan je i njegov naum o formiranju Aleje zaslužnih građana.
SPOMENIK
DO kraja godine u pešačkoj zoni u Zemunu biće otkriven spomenik Branku Pešiću. Odluka o podizanju obeležja usvojena je na sednici Skupštine grada. Posle rukovođenja Gradom, Branko Pešić bio je potpredsednik Predsedništva Srbije. Preminuo je u godini kad je trebalo da ide u penziju.
Ideja za snimanje filma "Gradonačelnik" potekla je od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, režiju potpisuje Vuk Dapčević, a scenario Duška Jovanić. Gazela, Foto D. Milovanović
- Grad Beograd je finansirao snimanje. Ideja je bila da se sačuva uspomena. Dokumentarac sadrži dosad neviđene arhivske snimke i svedočenja Pešićevih saradnika - istakao je Vesić. "Beograđanka", Foto Tanjug
- Branko Pešić je ostao u sećanjima Beograđana jer se žestoko borio za unapređenje Beograda. Bio je spreman da se bori za Beograd i suprotstavi svakom ko je bio protiv njegovog razvoja.
NEK "NOVOSTI" ČEKAJU DOK PREZDRAVIM
U POSLEDNjEM razgovoru za "Novosti" u februaru 1986. godine, tri dana pred odlazak u bolnicu, Branku Pešiću naši novinari postavili su pitanja o privilegijama u društvu, o čemu su pisali serijal tekstova. Na to je Pešić odgovorio:
- Rado bih da pričam o tome, ali sad zaista nisam u prilici, U ponedeljak idem na jednu tešku operaciju. Ako "Novostima" nije hitno, neka razgovor sačeka dok prezdravim. To je provokativna, ali dobra tema. I da znate, ja ću biti operisan u Beogradu, a ne u inostranstvu. Pa ne mogu ja, koji sam se toliko zalagao za ovaj grad, da prekršim svoje principe.
Pešića su se pred kamerom sećali njegov odani šef kabineta Nebojša Bogunović, sekretarica Olga Stojiljković, ratni drugovi i posleratni saborci Vasilije Belobrković, Branko Radivojević, Petar Stolica, Milorad Kozlovački, graditelj njegovih vizionarskih poduhvata Jovan Katanić, sparing partneri za čuvene boks mečeve "zvezdaši", ekipa iz Surduka gde je najviše voleo da letuje u vojničkom šatoru i mnogi drugi. Pešić tokom epidemije variole 1972. Foto arhiv "Novosti" i "Borbe"
- To nije samo priča o velikom graditelju i vizionaru, koji je stvorio najveće simbole Beograda, nego i o voljenom građaninu prestonice, u narodu popularnijem čak i od Tita - kaže za "Novosti" Duška Jovanić, scenaristkinja filma.
- Sva svedočenja su toliko autentična da je neverovatno kako se ti ljudi, koje smo mesecima snimali, sećaju svake pojedinosti iz svojih živopisnih susreta sa Brankom Pešićem. Da je teško uporediti njegovo i ovo sadašnje vreme, saglasna je scenaristkinja filma.
- Ipak, čini se da nam u ovom dobu straha nedostaje neko takav. Neponovljivi gradonačelnik - Branko Pešić.
* * * * * * * * * *
ANEGDOTE PRATILE PEŠIĆEV DEVETOGODIŠNjI MANDAT, PREPRIČAVAJU SE I DANAS
ŠAMPION U POLUTEŠKOJ VLASTI
ŠAMPION u svojoj kategoriji, poluteškoj vlasti. Ovim rečima opisao je Brana Crnčević davno svog prijatelja Branka Pešića. Uvek na usluzi građanima, koje je umeo da čak i kolima da poveze na putu do posla. Ljubitelj boksa, filma, Crvene zvezde. Sa ljudima se najmanje sretao u svom kabinetu, a sretao se svuda, na ulici, stadionu, gradilištu. U papučama bi dolazio do komšija i pokušavao da reši problem skupštine stanara. Novinska arhiva svedoči da je viđen i kako vatrogascima, dok gase požar, drži merdevine, a građanima "gura autobus".
- Iznad njegove kategorije bila je samo jedna politička kategorija, teška vlast kojoj Pešić nikad nije težio - govorio je Crnčević.
- Svaki prijatelj s kojim se sretao jasno je video: Pešić tokom epidemije variole 1972. Foto arhiv "Novosti" i "Borbe"
Pešić menja vlast i činove, ali ni vlast, ni činovi ne menjaju njega.
Najvoljeniji gradonačelnik svakodnevno je primao na stotine pisama sugrađana koji su od njega zahtevali rešenje problema. U jednoj od njih pisalo je:
- Poštovani predsedniče, kućna pomoćnica sam već petnaest godina i po tuđim kućama izgubih zdravlje. Obolestila sam se u noge i više ne mogu da stojim. Zato Vas lepo umoljavam da mi dodelite stan.
Zanimljiv podatak da je tokom večera sa poslovnim saradnicima uvek pio sok. Da ne bi bilo primetno, konobar bi mu, kada bi ostali gosti pili crveno vino, sipao sok od maline, a kada su poručivali belo, njemu je sipan sok od jabuke. Tako bi on njih napio i uspevao da izvuče informacije ili novac za projekte.
Mnogi pamte da je Brankova majka Anka držala tezgu na Zemunskoj pijaci, a gradonačelnika su mogli da vide kako sinovljevski predano doprema mama Ankinu robu na pijacu.