ZANIMLJIVA ANEGDOTA IZ ŽIVOTA BRANKA PEŠIĆA: Dok su drugi pili vino, on je mislio o velikim projektima za Beograd

Nekadašnjeg gradonačelnika, koji je na čelu prestonice bio devet godina i 14 dana prate razne zanimljivosti i anegdote. Kako ga je njegov prijatelj Brana Crnčević opisao, bio je šampion u svojoj kategoriji, u poluteškoj vlasti.

- Iznad njegove kategorije bila je samo jedna politička kategorija, teška vlast kojoj Pešić nikad nije težio - govoro je Crnčević. - Svaki prijatelj  s kojim se sretao jasno je video: Pešić menja vlast i činove, ali ni vlast ni činovi ne menjaju njega.

Brankova majka, Anka, držala je tezgu na zemunskoj pijaci, a gradonačelnika ste mogli da vidite kako sinovljevski, predano doprema mama Ankinu robu na pijacu.

Najvoljeniji gradonačelnik svakodnevno je primao na stotine pisama sugrađana koji su od njega zahtevali rešenje problema. U jednoj od njih pisalo je:

- `Poštovani predsedniče, kućna pomoćnica sam već petanest godina i po tuđim kućama izgubih zdravlje. Obolestila sam se u noge i više ne mogu da stojim. Zato Vas lepo umoljavam da mi dodelite stan.

Zanimljiv podatak da je tokom večera sa poslovnim saradnicima uvek pio sok. Da ne bi bilo primetno, konobar bi mu, kada bi ostali gosti pili crveno vino, sipali sok od maline, a kada su poručivali belo, njemu je sipan sok od jabuke. Tako bi on njih napio i uspevao da izvuče informacije ili novac za projekte.

Na pitanja o tome kako sa izgradnjom Beograđanke nije slavno prošao, Pešić je govorio:

- Moje je zadovoljstvo što se arhitekta "Beograđanke" zove isto kao i ja. Znam da su zgradu sugrađani nazivali "crna udovica" zbog njene tamne boje. Ja znam da je ta zgrada veliki kapital, jer smo dobili 17 spratova poslovnog prostora, dakle, osim onoga koji ima Robna kuća "Beograd".

Novinska arhiva svedoči da je  viđen i kako vatrogascima dok gase požar drži merdevine, a građanima "gura autobus". Voleo je boks, film, a bio strastveni navijač Crvene zvezde.

U tada jedan o najotvorenijih gradova Beograd u to vreme godišnje je stizalo i po 32.000 novajlija. Da se ne bi patili i osećali "provincijalno" i pridošlicama Branko je osmislio formulu "kako postati Beograđanin". Beograđani su drukčiji od ostalih - govirio je. "Beograđaninom se zato postaje lako. Bez trzavica, bez problema. Dovoljno je samo da osetiš, kako pripadaš tom gradu. Da ti je tu mesto i ljudi će te primiti. Niko ti u Beogradu neće reći da si došljak. Ta reč ne postoji".

Sa ljudima se najmanje sretao u svom kabinetu, a sretao se svuda, na ulici, stadionu, gradilištu. U papučama bi dolazio do komšija i pokušavao da im reši problem skupštine stanara.

U poslednjem razgovoru za "Novosti" u februaru 1986. godine tri dana pred odlazak u bolnicu Branku Pešiću naši novinari postavili su pitanja o privilegijama u društvu, o čemu su pisali serijal tekstova. Na to je Pešić dogovorio:

- Rado bih da pričam o tome, ali sad zaista nisam u prilici, U ponedeljak idem na jednu tešku operaciju. Ako "Novostima" nije hitno, neka razgovor sačeka dok prezdravim. To je provokativna, ali dobra tema. I da znate, ja ću biti operisan u Beogradu, a ne u inostaranstvu. Pa ne mogu ja, koji sam se toliko zalagao za ovaj grad, da prekršim svoje principe.