ZEMLJA U OBRENOVCU PLODNA I ZA KIVI: U dvorištu Stanka Delića iz naselja Gaj decenijama rađa egzotična voćka
DVORIŠTE Obrenovčanina Stanka Delića u naselju Gaj već dvadesetak godina krase stabla kivija, koja svake sezone bogato rađaju. Stabla ove mediteranske biljke doneo je još devedesetih, sa crnogorskog primorja. Mlade voćke iz Budve i Bara obrenovačko tlo su "prepoznale" kao dobro, pa je jedne godine bilo čak 450 kilograma ploda.
Stanko Delić / Foto Printskrin TV MAG
Uz ljubav i negu koju daje kiviju, Stanko Delić razbio je predrasude da ovo voće uspeva samo u južnim krajevima.
- Od tada do danas, kivi opstaje, rađa svake godine. Nije kao neke druge kontinentalne biljke da jedne godine ima roda, a druge ne. Nekada je tu bilo i do 450 kilograma kivija, prvih desetak godina. Sada je svaki put manje, što postižem radikalnijim orezivanjem. Prosek je oko 200 kilograma, i to obično podelimo prijateljima - priča Stanko Delić.
On kaže da uzgajanje nije komplikovano, dovoljno je da se zaliva tokom najvrelijih meseci, te da se leti i zimi oreže. Iz stručne literature je učio o kiviju, ali misli da najbolje rezultate daje posvećenost.
- Slično je kao sa vinovom lozom. Ako kivi orežete malo više, biće manje rodnih pupoljaka, ali će plod biti krupniji. A ako ostavite više pupoljaka, voćke će biti sitnije. "Drugujem" sa kivijem u svom dvorištu, kada je baš sušni period, dam više vode nego obično. Najvažnije od svega je da nema hemijskog tretiranja.
Obrenovčanin kaže da je kivi veoma zahvalna biljka, jer na njega ne idu nikakve bube, insekti, niti bolesti, pa mu ne treba da se štiti nekim veštačkim smesama.
BERBA PRE PRVOG MRAZA
KIVI vodi poreklo iz Kine, gde raste u dolini reka. Zbog mineralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata nazivaju ga "plod zdravlja". Prvi cvetovi se pojavljuju u maju, a bere se u septembru, odnosno pre prvog mraza. Kasnije može da dozreva u podrumu, a ako se drži na hladnom, može da se jede sve do maja.