JOŠ KRATKO U SVOJIM DOMOVIMA: Iseljenje dve porodice radnika "Trudbenika" u novom Beogradu juče nije uspelo
POKUŠAJ iseljenja dve porodice, Đurić i Mićanović, iz nekadašnje zgrade preduzeća "Trudbenik" u Jurija Gagarina 139 u Novom Beogradu juče je bilo neuspešno.
SOLIDARNOST Članovi udruženja i prijatelji ispred zgrade u Jurija Gagarina, Foto M. Anđela
Asistencija policije je izostala, pa su se izvršitelji, ugledavši stanare ispred ulaza i pripadnike udruženja "Krov nad glavom", povukli.
Iseljenje porodice Radiše Đurića (62) bilo je zakazano za 10 sati. Ovo je treći put kako njega, njegovu suprugu Bogdanku i dvoje dece od kojih je jedno maloletno, pokušavaju da izbace iz stana.
- Ne znamo više ni ko nas iseljava. Već 13 godina se borimo za svoj dom i sudimo se. U "Trudbeniku" sam radio 35 godina i mi nemamo kuda da odemo. Drugi dom nemamo. Šta ćemo dalje, ne znam. Od pune zgrade, ostalo je još 15 porodica koje hoće da isele. Niko od njih nema gde da ide, inače bismo se odavno sklonili. A, ja sam ovu zgradu iz temelja gradio - navodi Đurić.
U podne bilo je zakazano i iseljenje četvoročlane porodice Mićanović. Pošto prvo iseljenje nije uspelo, izvršitelji se posle nisu vraćali u podne, ali su stanari i aktivisti organizacije "Krov nad glavom" dežurali do 14 sati.
Sve muke ovih, ali i drugih radnika kompanije "Trudbenik" kojih ima širom prestonice, počele su posle privatizacije ovog preduzeća 2008. godine. Preduzeće je tada prodato građevinskom preduzeću "Montera".
- Vlasnik je tada pokušao da iseli stanare, a pošto je to bilo nezakonito, kasnije je stavio zgradu pod hipoteku, kao da u njoj niko ne stanuje. Novac je potrošen, "Trudbenik" je otišao u stečaj, pa počinje druga era maltretiranja stanara. Stečajni upravnik da bi naplatio dug banke, prodao je objekat ponovo kao da se zgrada prodaje prazna, kao da ljudi koji se u njoj nalaze nemaju nikakva prava. Novi kupac sada pokušava da iseli stanare - pojašnjava Ivan Zlatić iz udruženja "Krov nad glavom".
Od pune zgrade, ostalo je 15 porodica. Ko je mogao, otišao je. Oni koji su ostali, čekaju da im izvršitelji ponovo pokucaju na vrata.
Foto M. Anđela
STALNA NEIZVESNOST
OVDE živim 21 godinu, sa suprugom, ćerkom i maloletnim sinom. Danas nas nisu iselili, a kada će opet pokušati, ne znam - kaže Đurić (na slici).
- Poslednji put su to pokušali karjem maja. Iz ovog stana, mogu samo na ulicu. "Trudbenika" nema, "Montera" je uzela sve, a za nas niko ne haje. Ne znam ko će kada da mi pokuca na vrata i samo skupljamo svi jednu, po jednu bolest.