UČE PO KNJIGAMA IZ PROŠLOG VEKA: Udžbenik praktične nastave je iz šezdesetih godina

Dodatni problem je što sve više đaka, pogotovo na zanatskim obrazovnim profilima, dolazi u školu bez knjiga i uči samo iz beležaka.

Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, udžbenici za stručne predmete treba da se prilagode sadašnjem vremenu, potrebama privrede i tržišta rada. On ističe da je pojedinim lekcijama, koje su davno prevaziđene, dato previše prostora u knjigama, ali i časova praktične nastave.

- Udžbenik za praktičnu nastavu za frizere je, recimo, iz šezdesetih godina prošlog veka - navodi Antić.

- Ništa nije menjano, iako su se frizerske tehnike menjale, pojavile se neke nove usluge. Zašto bi brijanju, koje retko ko traži kad ode u salon, bilo posvećeno 20 lekcija? Slično je i sa obrazovnim profilima mašinske struke, u tekstilstvu, nekim zanimanjima u oblasti elektrotehnike. Knjige bi trebalo, u određenim vremenskim periodima, dopunjavati novim lekcijama koje se tiču napretka tehnologije u ovim oblastima.

Naš sagovornik ističe da đake u pojedinim srednjim stručnim školama teško naterati da kupe udžbenike, a profesorima su po tom pitanju vezane ruke. Ni roditelji ne haju mnogo što im deca u školskom rancu nose jednu svesku za sve predmete.

- Učenici masovno izbegavaju da kupuju knjige, pogotovo u mašinskim, tekstilnim, kožarskim školama - kaže Antić. - Razredne starešine obaveštavaju roditelje, ali bezuspešno. Najčešći odgovor učenika je da nemaju novca za udžbenik koji košta od 400 do 1.200 dinara. To i profesorima otežava posao, jer moraju da diktiraju lekcije. I najgore napisana knjiga je bolja od diktiranja. Osim učenja, knjige su potrebne da se obnovi gradivo, da se uporede neke lekcije.

PROFESORI NEZAINTERESOVANI

Antić navodi da su, s obzirom na male tiraže, koji se i ne prodaju, i profesori nezaintersovani za pisanje udžbenika. Kako ističe, ni tako mali broj knjiga za stručne predmete koji se odštampa se ne proda, tako da nastavnici nemaju nikakav interes.