Zašto je video nadzor važan za Beograd i najveće gradove?
RAZVOJ tehnologije i njena dostupnost su omogućili da sistemi za video nadzor budu korišćeni širom sveta u službi zaštite građana, kao i očuvanja opšteg javnog reda i mira. Međutim, ova praksa nameće očigledne nove izazove u aspektu zaštite privatnosti građana.
Projekat Ministarstva unutrašnjih poslova - “Siguran grad”, je 2019. godine, najviše približio ideju da bi video nadzor Beograd učinio bezbednijim gradom. Ipak, uvođenje sistema je obustavljeno usled nedovoljne pravne regulisanosti oblasti nadzora sa softverom prepoznavanja.
Nedostatak u poređenju na evropsku regulativu su pravne praznine koja bi sprečile neovlašćeno manipulisanje ličnim podacima, te razjasnile granicu između privatnog i javnog. Reč je, pre svega, o dokumentima koji štite građane od procenjenih rizika.
U daljem tekstu saznajte koji su benefiti video nadzora javnih površina i da li postoji prostor za odgovornije korišćenje video nadzora u funkciji prevencije i suzbijanja kriminaliteta, a da pri tome građanske slobode ne budu narušene.
Bezbednost nasuprot rizicima po privatnost i građanske slobode
Uprkos evidentnom uticaju na smanjenje broja izvršenih krivičnih dela nakon uvođenja video nadzora širom sveta, strah od kontinuiranog snimanja javnih površina koji mnogima unosi nelagodu.
Tehnologija i tehničke inovacije nam, bez sumnje, svakodnevno unapređuju kvalitet života. Međutim, mora biti omogućena kontrola njihovog uticaja, što otvara pitanje da li je tehnologija poput video nadzora isuviše invazivna tokom aktuelnih pravnih okvira koji se bave ovom temom.
Strategija postavljanja video nadzora je efikasan način da se postigne red u kojem je obezbeđena potpuna bezbednost ljudi i imovine. Zato bi građani trebalo da se informišu o ovom konceptu savremenog pristupa koji bi mogao da bude novi model zaštite.
Šta video nadzor javnih površina podrazumeva?
Video nadzor je sistem koji može da pasivno snima, skladišti i reprodukuje snimljeni video materijal. Zavisno od konkretnog seta funkcionalnosti, ovi uređaji mogu da imaju sve više tehničkih mogućnosti, kao što su real-time režim rada - to jest pregled materijala uživo ili prepoznavanje lica.
Video nadzor nije alat za kršenje privatnosti. Kvalitetne kamere koje su taktično raspoređene, značajno olakšavaju procese identifikacije prekršaja, čineći ih efikasnijima. Mogućnost preciznog uočavanja prekršaja predstavlja meru prevencije prekršaja.
Koji su benefiti uvođenja sistemskog video nadzora?
Efektivnost u prevenciji i suzbijanju antisocijalnog ponašanja, ali i brojne uštede koje primena sistema video nadzora u gradu ostvaruje, nude brojne argumente kojima je opravdano investiranje u ovu oblast.
Postavka sigurnosnih kamera omogućava kontinuirano nadziranje područja, te prevenciju akcija potencijalnih prestupnika. Pregledavanje snimljenog materijala može da ukaže na konkretna rizična područja kako bi ona bila više osvetljena, češće obilažena od strane ovlašćenih lica i slično.
Video nadzor javnih površina treba da građane učini resterećenijima i uliva im sigurnost pri svakodnevnom kretanju kroz grad i funkcionisanju, usled opšteg smanjenja straha za sopstvenu bezbednost.
Video nadzor javnih površina: Imamo li pravo na privatnost?
Jasna svrha postavljanja video nadzora javnih površina je suzbijanje nedozvoljenih ponašanja, međutim sistemsko automatsko nadziranje od strane organa pravne vlasti neretko asocira na masovno praćenje, to jest budi osećaj da vas neko gleda ili čak osećaj proganjanja.
Dopuštanje da život građana teče u strahu od nezakonitog praćenja ima direktan uticaj na legitimitet prava na slobodu govora i okupljanja, jer može izazvati manju spremnost građana da slobodno iznesu svoje stavove, te spreči veoma važan građanski aktivizam.
Na organima vlasti je da izgrade sistem kojim bi postojao stabilan adekvatan balans između bezbednosti i privatnosti. Zato je nužno da postoji precizno regulisan sistem odgovornosti u slučaju zloupotrebe dostupnih alata, kao i dovoljna transparentnost plana bezbednostnih mera.
Reč advokata - Pravo na zaštitu ličnih podataka i njegov značaj
Najpre, lični podaci su svi oni pomoću kojih se jedna osoba može da se identifikovati, bilo direktno ili indirektno. To su informacije je poput imena i prezimena, starosti, ali i informacije o zdravstvenom stanju, ličnim interesovanjima i navikama, itd.
Advokati nas upozoravaju da je pravo na zaštitu ličnih podataka je jedno od osnovnih ljudskih prava i podrazumeva samostalno upravljanje protokom ličnih podataka na odgovarajući način - u zavisnosti od situacije i konteksta.
Uvođenje video nadzora podrazumeva dodatak bazama ličnih podataka, međutim jednako rizično prikupljanje podataka može da bude prisutno i na Internetu koje korisnici ne opažaju istovetnim jer se ne radi o fizičkom prostoru.
Poštujući Pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, nadležni sektor, instalacijom sigurnosnih kamera, može značajno povećati sigurnost građana, kao i pospešiti brzinu rešavanja krivičnih postupaka.
Video nadzor koji omogućava video analitiku, otkriva počinioce kriminalnih radnji i štedi resurse obezvrednjivanjem dugih postupaka priznavanja krivičnih dela, ali je za odgovorno korišćenje potreban zakon koji uređuje isto.
Promena aktuelne kulture zaštite privatnosti u vidu edukovanja javnog mnjenja o mehanizmima zaštite prava i razloga za njihovo sprovođenje, uz adekvatnu zakonsku regulativu, onemogućava da video nadzor utiče na suspenziju prava građana - te ne bi bilo povoda za zabrinutost.