SMEĆE SE GOMILA, A KAZNA 100.000: Reke oko splavova ponovo su zagušene ogromnom količinom otpada

Tako omiljena šetnja Savskim ili Zemunskim kejom ovih dana ume da bude veoma neprijatna zbog nesnosnog smrada koji se širi duž šetališta, a da šoljica kafe ili ručak na okolnim splavovima postanu nepodnošljivi. Iako su glavni krivci za ove probleme upravo nesavesni građani koji ne mare da li će smeće baciti u kantu ili van nje, ni vlasnici ugostiteljskih objekata na vodi ne mogu da se pohvale spoljašnjom higijenom svojih lokala.

Fotografije zelenog mulja, gomile limenki, plastičnih flaša i kesa oko ulaza na splavove duž Savskog keja preplavile su društvene mreže uz gomilu negativnih komentara na račun nadležnih koji ne čiste ove poteze.

- Od ovolike gomile đubreta i mulja jedva da se vidi voda. Da nema ovih talasa koji povremeno zapljusnu obalu, ne bismo ni rekli da je reka ispod nas - navodi se u jednom od komentara.

Iako su odbornici Skupštine grada na sednici početkom juna ove godine usvojili Odluku o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada u kojoj se između ostalog vlasnici splavova obavezuju da održavaju higijenu i na obalama oko lokala, čini se da oni i dalje ne mare za nove odredbe.

Prema novoj odluci, vlasnici plutajućih objekata u obavezi su da redovno održavaju urednost, komunalnu higijenu i nanos između svog lokala na vodi i obale. Ukoliko se ogluše o naredbe, nadležnih sledi im kazna od 100.000 dinara.

Dok nadežni ne budu počeli rigoroznije da sprovode kaznenu politiku, čini se da vlasnici splavova neće pojačati higijenu na priobaljima i oko ulaza u svoje lokale.

RUPA U ZAKONU

KAKO su "Novosti" nekoliko puta već pisale, na osnovu izmena i dopuna Zakona o vodama iz 2016. godine, nadležnost nad vodama prvog reda, u koje spadaju Sava i Dunav, prelazi sa JVP "Beogradvode" na JP "Srbijavode" s tim što godišnjim programom poslovanja ovog preduzeća nisu predviđena finansijska sredstva za uklanjanje komunalnog otpada.