RADOJIČIĆ: Beograd je grad budućnosti u eko-turizmu

– Kada govorimo o ulaganjima naše zemlje u zdravstveni sistem, najupečatljiviji primer je novi Klinički centar Srbije, pogotovo ako se ima u vidu koliko dugo smo ga čekali. Prilikom obilaska ove institucije sa predsednikom Vučićem, sada posle 50 godina,  vidi se da postoji ozbiljna vlast koja završava taj projekat. Mnogi studenti medicine koji su gledali taj objekat 70-ih i 80-tih godina, sanjali su da jednog dana počnu da rade u njemu, a evo tek danas, nove generacije studenata medicine će imati tu šansu – istakao je Radojičić, dodavši da se uporedo sa velikim infrastrukturnim objektima rade i oni manji, u kojima sugrađani mogu da ostvare sva prava iz oblasti primarne zdravstvene zaštite.

Gradonačelnik Radojičić je podsetio da se uporedo sa izgradnjom Kliničkog centra Srbije, razrešava i pitanje parkinga i organizacije saobraćaja unutar kruga bolnice.

– Ministarstvo zdravlja Srbije je imalo jaku inicijativu oko ovog pitanja, a sa druge strane, Grad Beograd radi dugoročni plan u vezi sa regulacijom organizacije ovog prostora i kroz ovo planiranje razrešićemo saobraćajne gužve u tom delu grada. Naravno, kada govorimo o zdravstvu, postoji  veliki broj i drugih aktuelnih projekata, među kojima je i izgradnja nove dečje bolnice Tiršova 2. Ovaj projekat je izuzetno važan, više od 300 dece godišnje oboli od malignih bolesti i ta deca moraju da imaju apsolutno najbolje uslove za lečenje. Kao odgovorno društvo, moramo voditi računa o bolesnim ljudima, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i tamo gde se zahteva visokosofisticirana oprema, a to su klinički centri – rekao je gradonačelnik Beograda.

Govoreći o razvoju grada, Radojičić je rekao da je veoma važan optimizam njegovih sugrađana koji bi trebalo da neguju svi građani Srbije. Jedan od načina da se takvo raspoloženje zadrži su i gradski festivali, poput Bir festa koji će se uskoro održati.

– A kada govorimo o sezoni festivala, tu neizostavno dolazimo i do teme  vakcinacije. U Beogradu se juče vakcinisalo nešto više od 1.500 ljudi i to je broj ispod kojeg ne bi trebalo da se ide. Dakle, apelujem na sugrađane da nastave da se vakcinišu. Takođe, trebalo bi raditi i na tome da se sagledaju motivi onih građana koji ne žele da se vakcinišu, a vrlo često je taj motiv neopravdani strah, budući da nema podataka o bilo kakvim negativnim efektima vakcina. Da ih je bilo, posle godinu i po dana trajanja pandemije, niko ne bi mogao da ih sakrije, a sa druge strane ima i onih koji misle da infekcija korona virusom njima ne bi mogla da se desi, što je takođe zabluda koja može da dovede do vrlo teških formi bolesti. Dakle, festivali će se održavati, ali tako da se kontroliše da li su ljudi vakcinisani ili testirani, kako ne bi doveli sebe ili druge u rizik od zaražavanja. Festival Egzit u Novom Sadu je pokazao da je moguće napraviti dobru organizaciju festivala, kao i to da smo odgovorni ljudi koji mogu da organizuju takve skupove. Rizici ipak postoje, delta soj virusa je sve prisutniji, ali moramo voditi računa o balansu i pokušati da se vratimo u normalne životne tokove, ali uz poštovanje epidemioloških mera i procedura – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je posebno ukazao i na težnju Grada da obezbedi ravnomeran razvoj centralnih i rubnih gradskih opština, naglasivši da različiti delovi grada zahtevaju i različitu vrstu podrške.

– Glavni projekti u gradu tiču se mobilnosti, i oni će uticati i na to da vazduh u Beogradu bude čistiji. Neki od najznačajnijih projekata su obilaznica oko Beograda, metro, uvođenje ekološkog prevoza, a drugi pravac kojim utičemo na očuvanje životne sredine je izgradnja fabrika za prečišćavanje optadnih voda- istakao je gradonačelnik Radojičić.

On je dodao da Beograd kao zeleni grad to zahteva i da nam trebaju  kako velike fabrike za preradu otpadnih voda, poput one u Velikom selu, tako i one male koje će u prigradskim opštinama obavljati taj posao.

-  I konačno, ne mogu a da ne pomenem ogroman potencijal Beograda, posebno njegovih rubnih opština, kada je reč o eko turizmu, kulturnim i sportskim manifestacijama. Daću primer Bojčinske šume u opštini Surčin koju sam nedavno posetio, i radove na izgradnji Letnje kulturne scene.  Potom, tu je Grocka sa svojom tradicionalnom manifetsacijom Gročanske svečanosti, uvek volim da kažem -  srpska Toskana. Tu je i Sopot sa svojim tradicionalnim filmskim festivalom. Na 20 kilometara od Beograda, na 40 hektara prelepe prirode koju je Skupština Grada Beograda 2013. godine stavila pod zaštitu je i omiljeno izletište mnogih Obrenovčana i ostalih Beograđana, a reč je o obrenovačkom Zabranu. Dakle, Beograd ima ogromna prirodna bogatstva,  planine, reke, jezera i močvare, šume, zaštićena prirodna dobra od međunarodnog značaja, Veliko ratno ostrvo, Avalu, Kosmaj, Forland leve obale Dinava, koji je sada postao 45. zaštićeno prirodno dobro Beograda. Ovo leto je idealna prilika da se građani upoznaju sa svim ekološkim draguljima kojih je zaista mnogo u našem glavnom gradu, a koji im do sada možda nisu bili poznati – zaključio je gradonačelnik Radojičić.