DIM SA ORANICA OPASAN PO VOZAČE: Vatrogasci imaju posla zbog sugrađana koji pale vatru na otvorenom

Prema rečima komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Miloša Majstorovića, druga polovina jula je "udarna" za ovakve situacije. Broj 193 u ovo doba godine dnevno zvoni više od 30 puta, i to uglavnom zbog plamena na otvorenom.

Paljenje strnjike, trave i đubreta na njivama i pored puta ne samo da pravi ekološku štetu, već može da doprinese tragediji na kolovozu. Naš sagovornik nas podseća da se pre nekoliko godina dogodio lančani sudar na auto-putu Beograd - Niš, zato što je dim od vatre na poljoprivrednom zemljištu ugrozio vidljivost na kolovozu.

- Taj dim je opasniji od magle, i mi stalno apelujemo na ljude da to ne rade - kaže, za "Novosti", Majstorović.

- Nemamo načina da sprečimo to paljenje. Iako postoji zakon koji kaže da je to zabranjeno i kažnjivo, jako je teško dokazati ko je zapalio travu na njivi. Jer mi dođemo, vidimo čoveka, a on nam kaže da je to njegova njiva i da je došao da gasi vatru. Ne postoji svest kod ljudi da tim svojim radnjama prave katastrofu. Sugrađani moraju da shvate da, iako njima ta "vatrica" deluje beznačajno", mogu da ugroze život nekog drugog.

Zbog plamena na otvorenom, prestonički vatrogasci najčešće intervenišu na obodnim delovima Beograda. Tokom subote i nedelje ima više poziva, jer ljudi odlaze u vikendice i pale đubre. Takođe, u toku je žetva pa se ratari na isti način rešavaju strnjike.

- Mi ne bežimo od rada, reagujemo na svaki poziv, ali ne možemo samo da gasimo travu - ističe naš sagovornik.

- Bude dana kada imamo praznu garažu, jer sve ekipe intervenišu na njivama. Slična situacija desila se pre nekoliko dana, kada se dogodio požar u podzemnoj garaži na Vračaru, jer nam automatski treba 30 ljudi i šest, sedam vozila za tu intervenciju. Srećom, stigli smo na vreme i nije bilo velike štete.

Osim molbi da ne pale vatru na otvorenom, komandant Majstorović apeluje na sugrađane da budu odgovorni i kada izlaze iz domova. Svaki električni uređaj koji je uključen u struju, sem frižidera, može da bude potencijalno opasan. Punjač zaboravljen u utičnici može da zapali krevet, pa čak i deo sobe. Ljudi u stanovima najčešće zaborave da isključe šporet kada kuvaju ručak, što može da ugrozi ne samo taj stan, već i ostale na spratu.

Krajem juna i početkom jula vatrogasci glavnog grada imali su mnogo intervencija zbog požara na klima-uređajima. Miloš Majstorović naglašava da se rashladni aparat nikako ne ostavlja da radi, ukoliko nikog nema kod kuće. Sekunda je dovoljna da klima bukne i proguta stan, kao što se krajem juna desilo u stanu na Zvezdari. Kako kaže, bolje je sedeti u vrućini desetak minuta dok klima ne rashladi stan, nego zateći vatrogasce u domu.

KAZNE SAMO 10.000 DINARA

PREMA Zakonu o zaštiti od požara, zabranjeno je spaljivanje sitnih useva, smeća i biljnih ostataka. Predviđene kazne za takve radnje u vidu prekršajnog naloga iznose 10.000 dinara za fizička lica. Građani su često u nedoumici koga da pozovu kada komšija, u centru grada, pali nešto u svom dvorištu. Pre komunalne milicije, koja će sankcionisati prekršioca, treba pozvati vatrogasce kako bi ugasili plamen.