ŠANK PROHUJALOG BOEMSKOG ŽIVOTA: Sugrađani prošetali kroz istoriju "Beogradskih kafana i restorana"
DA zavire u šank nekadašnjih mehana i hanova juče su mogli Beograđani šetnjom "Kroz beogradske kafane i restorane", koju je organizovao Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada.
Foto M. Stanojković
Kroz nekoliko ključnih tačaka za razvoj kafanskog života grada koračalo se od kultne kafane "Znak pitanja", pa sve do hotela "Prag".
"Znakom pitanja" istoričarka umetnosti Ljubica Radovanović na mestu prekoputa Saborne crkve otvara vrata prohujalog života prestonice, gde su se ukrštao svet sa raznih trgovačkih drumova. Pod budnim okom Zavoda, danas istoimena kafana zadržala je svoju namenu i svedoči o najstarijem tipu balkanske gradnje 19. veka, klasičnog narodnog graditeljstva u urbanom delu grada. Iako Zavod proslavlja 61. godinu postojanja, ovo zdanje zaštićeno je od 1946. godine. Jer je, objašnjava Radovanović, još tada pri Umetničkom muzeju postojalo odeljenje za zaštitu kultnih dobara.
- Prve kafane su bile centri dobijanja informacija - kaže istoričarka umetnosti.
- Kafana "Znak pitanja" podignuta je 1823. godine o nalogu kneza Miloša Obrenovića. Od samog podizanja bila je namenjena za kafansku namenu.
OD SPOLjAŠNjOSTI DO ESCAJGA
U ARHITEKSTONSKI projekat i celokupnu zamisao arhitekte i nekadašnjeg vlasnika hotela "Mažestik" Milana S. Milića uverili su se učesnici jučerašnje ture Zavoda za zaštitu spomenika.
- Sam je sve zamislio i projektovao, a bio je zadužen i za celokupni enterijer. Birao je kvake, escajg, tepihe, a hotel je imao i svoju mesaru - kaže vodič Ljubica Radovanović.
Iako većina sugrađana zna poreklo naziva ove kafane, Ljubica ovu interesantnu priču ponavlja za one koji možda, ne znaju ili su je zaboravili: Foto M. Stanojković
- U jednom trenutku, tadašnji vlasnik ove kafane reši da stavi na tablu kafana "Kod Saborne crkve". Usledio je pravi otpor, pa se to pitanje poteglo i na sudu. Pošto se sudski postupak otegao, vlasnik je iz rezvolta postavio tablu sa znakom pitanja i taj naziv ostao do današnjih dana.
Odatle se iz prošlosti malo dalje otvara hotel "Nacional", današnja zgrada PIO fonda, u kome je nekada izvesno vreme živeo i stvarao pisac Milovan Glišić. Mnogi ne znaju da je nekada za pultom Biblioteke grada u Knez Mihailovoj zapravo bio šank kafane "Srpska kruna", koja se našla na ruti šetnje. Posle bombardoavnja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu 1941. u nju je prenet bibliotekarski fond i zdanje je promenilo namenu, koja mu pripada i sad.
Dalje je priča grupu dovela do "Mažestika", "Ruskog cara", pa sve do hotela "Prag", onih koji i dalje žive istu ugostiteljsku priču.