MUJA NE MRDA IZ MAKEDONSKE: Legendarni čistač cipela osigurao mesto za rad plativši traženu cenu od 12.000 dinara
ZAGAZIO je u četvrtu deceniju rada na ulici vodeći računa o obući Beograđana. Prateći na hiljade užurbanih koraka dnevno preko Trga republike, kod jedinog preostalog čistača cipela u prestonici danas se zaustavi tek pokoji.
Foto P. Milošević
Ipak, Mustafa Mehmedović, poznatiji kao Muja, ne odustaje od ovog svog zanata, pa je na jučerašoj licitaciji za mesto na uzavrelom asfaltu Starog grada, u Makedonskoj ulici prekoputa "Staklenca", osigurao svoje mesto i za narednih godinu dana, po ceni od 12.000 dinara godišnje. Isti iznos, ipak, nije bio isplativ njegovom kolegi Vladi Vidakoviću, koji u Knez Mihailovoj drži vagu za tačno merenje telesne težine.
Posao je opao, ali spretnost sa četkom ostala je ista.
- Ima dana kada nijedan prolaznik ne zastane, a bude i dana kada ih bude po desetak. Nema pravila. Svakako mnogo je više onih koji dođu da kupe pertle, tabanice. Posebno poslednje tri godine - kaže, za "Novosti", Mustafa.
Ipak, tu je još. Da brani boje svog zanata. Ali i da bude na usluzi stalnim mušterijama, zbog kojih i dalje opstaje. Muškarci mu više nego žene poveravaju svoje cipele na brigu, a među njima prednjače advokati.
- Oko 90 odsto mušterija su stariji ljudi, mlađih gotovo da nema - objašnjava naš sagovornik.
- Oni nose patike, a sad počinje i sezona sandala, tako da četku mogu da okačim o klin i odmorim se dok se ponovo ne vrati sezona cipela i čizama.
Da cipele Pavla Vuisića budu uvek uredne, vodio je računa Mustafa. Takođe, glancao je i "hod" Petra Kralja. Dašak holivudskog glamura, tako mu je donosio na noge i Dobrivoje Tanasijević Dan Tana, bivši predsednik FK Crvene zvezde, fubaler, producent, koji mu je verna mušterija.
NOSI SE NEKVALITETNIJA OBUĆA
DA nekvalitetniju obuću nose Beograđani, primećuje Mustafa. Kako kaže, dok je ranijih decenija preovladavala kožna, poslednjih primećuje da se oko osamdeset odsto nosi ona od skaja:
- Često sugrađani svrate da provere da li je obuća koju su platili "debelo" kao kožnu, zaista kožna.
Na ulazu u Knez Mihailovu ulicu šetače dočekuje vaga za merenje telesne težine. Po ceni od svega 30 dinara po merenju, podatke o tačnoj kilaži daje Vlada Vidaković. Ipak, poslednjih godina sugrađani sve više zaziru da stanu na vagu.
- Za jedno prepodne imao sam svega jedno merenje - kaže Vidaković. - Nisam se prijavio za licitaciju, ne mogu da platim taj iznos, jer se ne isplati. Osim te cene, vaga treba i da se servisira, što je opet trošak.
Ipak, dosad je više istrajavao iz neke ljubavi i navike da bude u žiži i u toku sa gradskim dešavanjima.
- Ovde ljudi više zastanu da se ispričaju i usput se izmere - objašnjava Vlada.
- Žene mi kažu da bi mi platile da ne znaju koliko kilograma imaju, pa se češće mere muškarci. I pre oni koji brinu o kilogramima, dok se ovi sa viškom ipak plaše da se izmere.