ХОД САВИНИМ СТАЗАМА: Књига Бориса Субашића o Србима од Кападокије до Карпата

КЊИГУ Бориса Субашића, новинара "Вечерњих новости", под насловом "Пут у Нигде - Откривање Срба од Кападокије до Карпата", динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа, објавио је "Службени гласник".

Тврђава Уцхисар над монашким насеобинама долине Гореме, Фото Б. Субашић

Аутор наглашава да га је на ово путничко истраживање покренула кратка порука-путоказ које је учени монах Доментијан из 14. века вешто сакрио у житију свога учитеља Светога Саве, да је велики просветитељ и путник ходочастио у Кападокију. Kao и на путовањима описаним у претходне две књиге, аутор је откривајући Савине стазе и ходајући њима искуствено спознавао његове подвиге. Истражујући научну литературу о античкој Анатолији, данашњој турској Анадолији, којој припада Кападокија он је открио бројна сведочанства ромејских и арапских извора о малоазијским Србима које је на простор испод Битинијског Олимпа од 7. века у масама колонизовало Ромејско царство као граничаре.

Главни град српске колоније у области Гордији, по његовим становницима је назван Гордосербон, а сведочанства савременика указивала су да су се Срби током ратова са Омејадским калифатом раселили до рубова Кападокије.

Фото промо

Ти фрагменти средњовековних хроника су за путописца били путокази кроз лутања током којих он бележи калеидоскопске слике паралених стварности у којима живе Балкан и Мала Азија, као имагинарни континент Балканодолија, а у којима се непрестано и неочекивано појављују Срби.

- У Кападокији сам упознао планине које су биле живи богови, врхове на којима су се излегли сви двоглави орлови овога света, укључујући и нашег - српског. Одлазећи у Кападокију и враћајући се из ње, спознао сам и непознати, анадолијски, део другог поклоничког пута Светог Саве на исток, највећег и најдужег ходочашћа које је извео неки смртник. Физички, оно је износило минимално 8.000 километара по мору и копну током око 19 месеци - каже Субашић.

- У тврђавама на планинама Лулон и Таурус добио сам потврду средњовековних хроника и открио материјалне трагове малоазијских Срба, које су византијски цареви од 7. века масовно колонизовали у Анадолију како би били крајишници и гардисти хришћанског Рима на који је наваљивала прва исламска империја, Омејадски калифат - каже Субашић.

Ти српски граничари на кападокијским планинама, по његовим речима, имали су исту улогу и судбину као неколико векова касније њихови сународници на планинским границама Угарске краљевине и Хабзбуршког царства са Османском империјом:

- Успомене на Србе са међа сукобљених цивилизација Истока и Запада доцније су чешће брисали хришћани које су ти крајишници бранили него њихови ратни противници.

Тројеручица из Ески Гимислер манастира, Фото Б. Субашић

Жижна тачка свих Субашићевих путева је Нигде, град и област на крајњем југоистоку Турске, где на масиву Тауруса проналази остатке српских тврђава поред којих је прошао Сава на свом путовању у Кападокију.

- У подземном манастиру на периферији Нигдеа, крај средњовековног пута за кападокијску Цезареју, данашњи Кајсери, који је наш светитељ несумњиво посетио, путника дочекује фреска Богородице Тројеручице. Њој и данашње турско становништво приписује исте чудесне моћи, какве има икона Тројеручице коју је Сава Српски добио као завештање свог духовног узора Светог Саве Освећеног који је рођен у кападокијској Цезареји и био монах у неком од подземних манастира између овог града и Нигдеа, можда баш у овоме, где је фреска Тројеручице. Уверен сам да је наш Сава ходочастио у Кападокију да би одао почаст свом духовном узору Сави Освећеном - каже Субашић.

Манастир Светих Јоакима и Ане крај Горемеа, Фото Б. Субашић

Он је закружио причу о заборављеним српским граничарима вративши се на балканске Карпате пратећи путеве "подунавског Светог Саве", Хиландарца Светог Никодима из 14. века, просветитеља Влашке и Молдавије. Последњи траг крајишника пронашао је на Путу граничара на масиву Фаграша, планинској граници Трансилваније и Молдавије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације