Zlatar čeka neimare

PRVI gosti su na Zlataru boravili još pre devet decenija - u letnjikovcima na Vodenoj poljani, na nadmorskoj visini od 1.440 metara, te po kolibama u Bulatovićima. U srcu planine su tražili spas od letnje žege, krepeći telo i dušu na proplancima, u moru četinara i svežinu noći...

O tim prvim koracima turizma, trag je ostavio Grigorije Božović (1880--1945), ondašnji saradnik "Politike", koji je putopis pod naslovom "Po Starom Vlahu" objavio u junu 1935.

- Najozbiljniji pokušaj učinilo je "Društvo Zlatar - Jabuka", čiji su članovi Prijepoljci i Novovarošani u Bulatovićima podigli skromnu gostionicu i pet--šest "koliba", malih letnjikovaca od brvana, sa po nekoliko soba... Danas Zlatar ima 32 postavljena udobna kreveta i letovalište bi odmah moglo spremiti sve što je potrebno za stotinu osoba, a po prijavi i za dve stotine... - zapisao je Božović, uz podsećanje na to da je ovo "najglasitija planina u Starom Vlahu, daleko ispred Javora i Golije".

PROČITAJTE JOŠ - DOBRILA JOŠ NIJE POLETELA: Ženka beloglavog supa vinuće se iznad Uvca kad ojača

Nažalost, pomenuti objekti su stradali u plamenu Drugog svetskog rata, a "Panoramu" su, kao hotelski prvenac na Zlataru, neimari "Međumurja" iz Čakoveca za samo sedam meseci izgradili u drugoj polovini 1968, na Babića brdu, kilometar i po od Nove Varoši.

PROČITAJTE JOŠ - Zlatar leči dušu i telo 90 godina

Uoči svečane akademije, koja je zakazana za 30. maj, direktor ovdašnje Turističke organizacije Branko Pucarević, kaže, da trenutno nude 1.500 ležajeva u 80 kategorisanih objekata: tri hotela i jednom motelu, te vilama, apartmanima, konačištima i seoskom smeštaju. Niz privatnih investicija je, veli, tokom poslednjih godina popravio "krvnu sliku" ove vazdušne banje. I, mada se u "špicu" traži krevet više, domaćini se žale na kratku sezonu, a gosti zameraju za nedostatak sadržaja.

DRŽAVA NA POTEZU

U Novoj Varoši ukazuju na to da su četiri značajna objekta - među kojima i zavod "Zlatar" - pod katancem, a zapostavljena su i jezera na Uvcu, te planina Murtenica. Put do Rastoka i rezervata "Uvac" je u lošem stanju, a zaboravljena je "javorska lepotica" - čuvena pećina Durulja u Bukoviku. I Babića brdo je bez prostora za veće ambicije, pa siromašna opština traži pomoć države za uređenje lokacija na kojima su dalekovidi preci započeli prve korake u razvoju turizma. Dotad je, kažu, neophodno sprečiti ruženje planine kroz neplansku gradnju i gomilanje otpada.