Nemanjićka riznica nad Atomskom banjom

BANjA Gornja Trepča, čuvena po lekovitoj vodi, danas je zaštitni znak čudesnog prostora na rubu čačanske kotline između planina Vujna, Jablanika i Ostrice. One su pluća ovog dela Šumadije, gde je 1942. u manastir Vujan na istoimenoj planini upućen Gojko Stojčević, mladi tuberkulozni vaspitač izbegličke dece, kome su lekari prognozirali još samo tri meseca života. Zdrav planinski vazduh je potpuno iscelio budućeg patrijarha srpskog Pavla, čija je vitalnost do poznog životnog doba postala legendarna.

Jedna od omiljenih planinskih obeleženih staza vodi od gornjotrepčanske mesne zajednice ka zelenoj kupi Ostrice visokoj 807 metara. Taj poljsko-šumski put povremno je popločan ravnim kamenom u širini do tri metra, sa bankinama od masivnih tesanika. To je ostatak drevnog druma koji je iz Pomorja i Bosne preko čačanske kotline išao ka Šumadiji. On vodi ka šumi na prevoju kod vrha Mala Ostrica, visokog 615 metara, gde na steni Sokolici stoje ostaci zidova tvrđave.

PROČITAJTGE JOŠ: Vilinskom stazom do viteškog grada Treske

Ispod nje put se spušta ka selu Ostri kroz klisurice pod visokim vulkanskim stenama čudnih oblika. U jednoj niši kroz te megalite vodi prolaz trougaonog preseka gde se po legendi nalazio ulaz u pećinu s blagom. Mit o podzemnoj riznici nije autentično predanje, već je usvojen iz lepe književnosti, iz prvog srpskog viteškog romana "Rajko od Rasine".

Čedomilj Mijatović, naučnik, književnik i političar iz 19. veka, u bajkovitoj knjizi je opisao nemanjićku riznicu u planini iznad sela Ostre, a Ostranin Strahinja Belić pročitao je ovu knjigu tokom balkanskih ratova u kojima je vojevao. Ozbiljno je shvatio književnu fantaziju i čim se vratio s bojišta počeo je da kopa oko Sokolice. Pratili su ga i ostali meštani, priča se pročula, i na Ostricu su navalili avanturisti. Bili su razočarani jer su iskopavali gomile neobične keramike, a blaga ni od korova.

Sedamdestih godina prošlog veka došli su i arheolozi i utvrdili da su na Sokolici postojala ljudska naselja u kontinuitetu od bakarnog doba, 2.600-2.000 godina pre nove ere, do 18. veka naše ere. Ostaci srpske grnčarije iz perioda 10-11. veka pokazuju da je tvrđava na Sokolici pripadala prednemanjićkoj Srbiji kneza Časlava.

PROČITAJTGE JOŠ: Golubac otvara kovčeg sa blagom

PUTEVI

Visovi oko Atomske banje privlače mnogobrojne ljubitelje prirode koji vikendom šetaju obeleženim stazama. Neki kreću iz Gornjeg Milanovca, koji je od Gornje Trepče udaljen devet kilometara, preko Lunjevica i planine Vujan, a neki stižu iz Čačka udaljenog 18 kilometara.

Od Beograda je banja udaljena 138 kilometara preko Ibarske magistrale, ili 126 kilometara preko Mladenovca i Topole.