Zvučna kapija mističnog Stjenika

NAJBOLjI lek za posleprazničnu depresiju izazvanu uvećanim odrazom u ogledalu jeste upošljavanje para dubokih cipela u šetnji po lepim predelima Srbije. Iz Trnave, udaljene sedam kilometara od centra Čačka, kreće jedna od najlepših staza ka Dragačevu, koja je melem za oči, izazov za telo i umirujuće sredstvo za um.

Malodušni mogu da odahnu, ovde nije reč o stazici kroz žbunje, već o seoskom asfaltnom putu, koji je i najbolje obeležena planinsko-biciklistička ruta u Srbiji, što služi na čast čačanskoj turističkoj organizaciji i planinarskom klubu “Kablar”.

Njen najlepši deo počinje kod trnavskog divovskog hrasta-zapisa i vodi kroz pastoralnu podgorinu Jelice do mističnog kamenog grebena Stjenika, pod kojim je pećina - isposnica Svetog Jovana Stjeničkog. Nešto niže skriveni u šumi nalaze se manastir Stjenik, zvan i Istnik po nepresušnom izvoru Svetinja, kome se pripisuju isceliteljska moć.

PROČITAJTE JOŠ - Rajski pogledi sa Rajca

Vreme leti dok se hoda trnavskim putem s koga puca neverovatan pogled na čačansku kotlinu i monumentalni zid planina na horizotu, džinovsku piramidu Ostrice i duge grebene Bukovika i Ješevca iza nje. U zaseoku Banjica je raskrsnica odakle kratak asfaltni put nizbrdo vodi ka Ježevici i njenom velikom hramu s predivnim freskama, a drugi se blago uspinje ka mističnom manastiru Stjenik, čija crkvica odiše prijatnim mirisom koje vernici pripisuju moštima mučenika, igumana Jovana, kaluđera i naroda koje su Turci u 15. veku žive spalili u hramu.

Pećinska isposnica Svetog Jovana Stjeničkog,foto B.Subašić

Treća, šumska, strma i dobro obeležena staza skreće s asfalta i grabi grebenom ka vrhu Stjenik. Upravo je taj najteži put uoči Jovanjdana najinteresantniji, ne samo planinarima već i poklonicima, jer vodi ka isposnici Jovana Stjeničkog. Ova dvorana u steni bila je i crkvica i sigurno sklonište srpskih zbegova od ratova i epidemija kuge, sve do 19. veka, pa se šetnja do nje smatra hodočašćem.

Pogled sa vrha akustičnog Stjenika,foto B.Subašić

Oni s manje kondicije završavaju svoj put u pećini i vraćaju s ka manastiru, a ljubitelji planina nastavljaju strmim grebenom s prelepim vidikovcima do vrha, uživajući u akustičkom fenomenu, koji je utkan u mistične legende o Stjeniku. Naime, vetar koji stalno duva oko vrha nosi žamor glasova, iako je staza okružena ponorima i šumama gde nema žive duše, naročito zimi. Ipak nije reč o mističnoj već o čudesnoj prirodnoj pojavi, jer duboke levkaste doline ispod strmih litica ponašaju kao reflektori zvuka koji ga neverovatno pojačavaju i čine Stjenik jedinstvenim “vrhom sluha”.

Pogled sa vrha akustičnog Stjenika,foto B.Subašić

ISTORIJA

Na vrhu Gradina nalazi se najstarija poznata prednemanjićka srpska trvđava, a kraj nje je drevni put ispod vrhova Neboš i Stjenik silazio u sela Ježevicu i Trnavu sa velikim manastirima sazidanim u srednjem veku. Istim putem su hodali ustanici u Srpskoj revoluciji, a njima je išla i vojska Kneževine Srbije vodeći bitke s Turcima u vrletima Jelice tokom oslobodilačkog rata 1876. godine.