Tri dragulja Krima

VEKOVIMA je Krim bio omiljeno mesto ruskih careva, pisaca i umetnika koji su iznad prelepih plaža na Jalti i u njenoj okolini gradili svoje dvorce i u njima provodili leta. Rajsko poluostrvo bilo je omiljeno letovalište i Staljinu, Hruščovu, Brežnjevu i drugim sovjetskim glavešinama.

U jednom od najlepših krimskih dvoraca, čuvenom Livadijskom, podignutom početkom 19. veka za carsku porodicu Romanov, Staljin, Ruzvelt i Čerčil krojili su, u februaru 1945. godine, mapu današnjeg sveta.. Lepotama Jalte i Krima tada je bio posebno oduševljen Frenklin Ruzvelt koji je od Staljina zatražio da mu proda ovo remek-delo arhitekte Nikolaja Krasnova kako bi na obalama Crnog mora proveo ostatak života.

PROČITAJTE JOŠ: „Smederevska jesen”: Muzika u slavu grožđa

Lepši je, kažu, Vorencovljev zamak u zalivu Alupka u kome je u vreme Krimske konferencije bio smešten Vinston Čerčil, Livadijski dvorac danas je glavna turistička atrakcija na poluostrvu. Nalazi su u Livadiji, tri kilometra od Jalte. Oni koji plate 300 rubalja (oko četiri evra) mogu, posle popriličnog čekanja u redu, da uz pratnju vodiča obiđu sve odaje u kojima se pisala svetska istorija. Uz Livadijski i Vorencov dvorac, posebna atrakcija je i Lastavičje gnezdo, zamak na litici Aurora koji je početkom 20. veka, četrdesetak metara iznad Crnog mora, sagradio nemački baron Fon Štengijel i poklonio ga svojoj najvećoj ljubavi.

PROČITAJTE JOŠ: BRITANCI ZADIVLjENI BEOGRADOM: Prekrasni pejzaži, impresivni spomenici i Ada Ciganlija

Ovde je kao na Azurnoj obali, čak i bolje, jer osim kupanja, večernjih izlazaka, noćnog provoda i bogatog kulturno-zabavnog programa, sa znatno manje para gost može mnogo toga da vidi i nauči.

- Krim je uvek bio turistički raj, a za dve-tri godine je postao turistička sila - kaže Dmitrij Karabučukov, vodič. - Nakon izgradnje mosta na Kerču, poseta se povećala, bar, za milion turista. Sezona je još u punom jeku, očekujemo da će ove godine Krim posetiti šest miliona gostiju. Kada iduće godine budu završen auto-put Kerč-Simferopolj-Sevastopolj i železnička pruga preko Kerča, turista će biti još više.

Turisti obavezno treba da posete i Sevastopolj, gde se u čuvenim buhtama (zalivima), mogu “sresti” sa slavnom istorijom Krima i najpoznatijim brodovima Crnomorske flote. Nezaobilazna je i Panorama odbrane Sevastopolja, potom Murahovski kurgan, Bratsko groblje, muzej Crnomorske flote, Balaklava. Plovidba zalivima košta 600 rubalja (oko osam evra), a poseta muzejima dva-tri evra. Prevoz i taksi su jeftiniji nego u Srbiji.

VINO

FLAŠA dobrog krimskog vina u restoranima Sevastopolja i Jalte košta od 15 do 30 evra. Čaša votke je od dva do četiri evra, pivo oko tri, a koka-kola dva i po evra. Kuhinja je raznovrsna, hrana odlična, a dobar ručak u nekom od gruzijskih restorana, najsličnijih našim, košta oko deset do 20 evra.

Reporter "Novosti" ispred Livadijskog dvorca

"SRPSKA KAFANA"

U CENTRU Jalte, odmah pored polazišta čuvene žičare, radi “Srpska kafana” sa ćevapima, pljeskavicama i drugim srpskim specijalitetima, ali su Srbi na Krimu retkost.

Odmor na Jalti ne košta mnogo (kvalitetan polupansion može se naći i za 20-30 evra), za srpski džep podnošljive su i cene u restoranima, ali je put dalek i skup. Do Krima se može doći avionom Beograd - Moskva (350-400 evra), a potom i letom do Simferopolja (još 270 evra). Iz Simferoplja do Jalte taksi košta 15 evra, a saobraća i trolejbus.