Putevima Romanovih

KREVET carevića Alekseja, omiljeni stočić carice Aleksandre, klavir na kojem su svirale četiri princeze i naliv-pero kojim je poslednji ruski car napisao “Istočno putešestvije” - samo su delić onoga što mogu da vide turisti koji ovog leta krenu na put “Imperatorske ture” po Sibiru.

Na ovom hodočasničkom putovanju, turisti neće samo “zaviriti” u privatne odaje Romanovih, već će videti i bedem pravoslavlja u Sibiru, spomenik ispred kojeg je admiral Kolčak shvatio da se više ne vredi boriti, Raspućinovu kuću, Mendeljejev radni sto, ali i tamnicu u kojoj je Dostojevski završio “Zločin i kaznu”.

- “Imperatorska tura” je specijalan projekat Ruske Federacije kojim želimo da otrgnemo od zaborava porodicu Romanov koja tri veka vladala Rusijom, ali i da pomirimo našu prošlost - kaže Andrej Vadimovič Pantelejev, direktor Turističke organizacije Tjumenske oblasti. - Turisti mogu da vide crkve i spomenike koje su Romanovi gradili, porodilišta i bolnice koja su otvarali, ali i koliko je Tjumen jedinstveno mesto na svetu.

Istina, tura podrazumeva i susret sa Kozacima i Turkmenistancima, kao i probanje raznih đakonija poput delikatesa smrznute ribe muksun koja se jede kao slatkiš, čorbu od nafte, paprikaša od kunića, pirinač sa losom... Na “Imperatorskoj ruti” prva stanica je bogati grad Tjumen koji je okružen nalazištima nafte i gasa, a stanovnici su uvek prvi na ruskom “indeksu najsrećijih” ljudi.

Kozaci kraj spomenika Romanovima

Nažalost, imperator Nikolaj Drugi nije ni sanjao u kakav će se bogat grad pretvoriti Tjumen kada je, pod okriljem noći 4. avgusta 1917. godine, iz voza sa Transsibirske železnice, odveden na pristanište reke Ture i sa porodicom ukrcan u parobrod “Rus”, kojim su prevezeni do Tobolska.

- Na mestu gde su carsku porodicu ukrcali na brod podigli smo spomenik koji čuvamo zajedno sa odredom kozaka i redovno se molimo za pokoj duše - kaže monahinja Olga iz tobolsko-tjumenske eparhije. - Našem sestrinstvu iz Preobraženskog manastira često dolaze posestrime iz manastira Lelić, a kozaci u muzeju čuvaju srpsku zastavu koju su im poklonila braća iz Srbije.

Golgota Romanovih nastavljena je u Tobolsku, u kući guvernera, gde su živeli od 13. avgusta 1917. do aprila 1918. godine. Njihov život je bio, može se reći, spokojan, jer su princeze vezle, radove prodavale i novac poklanjale u dobrotvorne svrhe. Redovno su organizovali koncerte i predstave. Carica je čitala, a car je pisao. Carević Aleksandar je za osam meseci postao muškarac, iako je tada imao samo 13 godina.

Tišina, nemi mimohod pognutih glava, mnoštvo teških uzdaha i nekontrolisano slivanje suza, prate svaku grupu turista koja prolazi kroz sobe u kojima je živela porodica poslednjeg ruskog cara. Romanovi su iz Tobolska noću odvedeni u Jekaterinburg i ubrzo ubijeni.

Sofijsko-uspenska crkva, koju su po nalogu Miloševića spasli srpski inženjeri

- Obeležavamo 100 godina od ubistva carske porodice, 150 godina od rođenja poslednjeg ruskog cara i 300 godina vladavine kuće Romanov - kaže vodič Irina Sergejeva Vladimirovna. - Tobolsk je duhovna prestonica Sibira i vekovno raskršće za trgovce začinima i krznima. Ko je očekivao da će ovde svoje poslednje srećne dane provesti carska porodica, ali i da će srpski inženjeri spasti manastir? Devedesetih godina je Slobodan Milošević poslao srpske inženjere da pomognu u rekonstrukciji Sofijsko-uspenske crkve. Tobolsk je bio grad-pobratim Peći i mi redovno pišemo Ujedinjenim nacijama tražeći da se zaštiti Pećka patrijaršija.

U spomen-sobi je izložena i zastava Srbije

DEČJA SOBA CAREVIĆA

Od svih prostorija u kojima su boravili i ličnih stvari carske porodice, posebno je emotivan ulazak u dečju sobu carevića Alekseja. Iznad kreveta dečaka od 13 godina nalaze se ikone, a kraj uzglavlja su lekovi i zavoji koje je koristio zbog hemofilije od koje je bolovao. Tu su njegovi olovni vojnici kojima se igrao, čestitke koje je pisao roditeljima, knjige koje je čitao. Njegova poslednja fotografija pokazuje prerano odraslog dečaka sa ozbiljnim, umornim pogledom.