Ni po nebu ni po zemlji od Kalenića do LJubostinje

RASKOŠ i plemenitost koja je procvetala u poslednjim danima srednjovekovne Srbije sačuvana je, kao nigde drugde, u manastirima Kaleniću i Ljubostinji, skrivenim u dubokim dolinama stare Župe Levač pod Gledićkim planinama. Njihovi hramovi ukrašeni čipkom ornamenata i reljefa, klesanih pažljivo i s ljubavlju, postali su metafora snage i trajnosti lepote.

Posetioci do manastira danas stižu modernim putevima kroz rečne doline iz Jagodine, Ćuprije, Trstenika ili Vrnjačke Banje. Te saobraćajnice pružaju udobnost i brzinu, a uskraćuju uživanje koje se može osetiti samo na stazi kojom su prolazili despot Stefan i njegov vojskovođa Bogdan dok su jahali između blistavog Kalenića (zajedničke zadužbine) do Ljubostinje, koju je knjeginja Milica sazdala kao dvor udovica srpskih vitezova.

Stazom po planinskom grebenu iznad gusto naseljene i bogate Župe Levač u 14. i 15. veku prolazili su plemići, monasi, umetnici, diplomate. Iste poljske puteve nastavili su da održavaju svojim stopama stanovnici seoca na Gledićkim planinama. Njih je sve manje, ali sudbina ne dopušta da stari put opusti. Njime vikendom hodaju ljubitelji prirode i baštine iz gradova da se sretnu s svojom velikom prošlošću. Prošle nedelje je ovom stazom prošlo 50 planinara pod vođstvom Snežane Dimitrijević iz kluba “Policajac - Josif Pančić”.

Svi koji hode starim putem između Kalenića i Ljubostinje ostaju pod dubokim utiskom prelaska čistog planinskog grebena, ni na nebu ni na zemlji, s koga puca pogled na moravsku ravnicu i belu piramidu Rtnja na horizontu. Sasvim drugačije osećanje duboke mistike vlada dubokim kotlinama gde vekovima stoje Kalenić i Ljubostinja. Njihova lepota procveta kad predvečerje oboji rumenilom planinske vrhove i podseti da su drevni neimari stvorili remek-dela moravske škole kao poslednji zrak svetla koji će u potonjim vekovima plamteti u osmanskoj tami.

Skrivena dolina Kalenića

Čežnja za nestajućim nemanjićkim sjajem dirljivo je zabeležena i na freskama Kalenića, gde je zograf Radoslav kičicom zazivao svete ratnike da dođu Srbiji u pomoć, u isto vreme kad je Georgija, Dimitrija, Teodora i Merkurija stihovima iz Ljubostinje prizivala monahinja Jefimija, udovica despota Uglješe. Oni svetitelje nisu prikazali dogmatski kao mučenike, već kao plemenite ratnike, čije su likove prepoznavali među poslednjim srpskim vitezovima koji su jahali Gledićkim planinama.

Sarkofag sa moštima knjeginje Milice

SVETI KRALj

Kalenić i Ljubostinja, čiji su raskošni hramovi u vekovima osmanskog mraka podsećali na veliku pršlost, okupljali su neprestano slobodare iz “hajdučkog Levča”. Odavde je počela i Kočina krajina, prethodnica Srpske revolucije.

Kalenić

Zato su Studenički monasi baš u Kalenić 1816. doneli mošti svetog kralja Stefana Prvovenčanog, koje su nosili u 18 seoba tokom sedam vekova šireći predanje da je njegov kivot ugaoni kamen od koga će početi obnova Srbije.