Ostrvo Presvete Bogorodice u srcu Egeja

VISOKI zvonik Crkve Presvete Bogorodice prvo je što vide posetioci Tinosa koji, po pravilu, brodom stižu na ovo lepo ostrvo Kiklada.

Tinos ima 8.000 stanovnika, a leti se taj broj duplira. Kuće su, kao i na ostalim ostrvima Kiklada, bele sa plavim prozorima i vratima. Tinos, uz Delos i Siros, čini sveti trougao koji je od davnina pročišćavao duše posetilaca. Danas, stopa kriminala na Tinosu je praktično - nula, a ljudi svoje kuće i ne zaključavaju.

U drevna vremena je na ostrvu bilo zmija, ali je Posejdon poslao rode da ih pojedu, pa se i danas mogu videti ostaci hrama posvećenog bogu mora. Do pre deset godina na Tinosu gotovo da i nije bilo turista, samo hodočasnika. Zbog toga ne čudi što se od luke, u glavnom gradu Hora, do manastirske crkve proteže široka strma ulica dugačka 800 metara koja sa desne strane ima izdvojenu stazu. Ovom strmom stazom, na kolenima, sa svećom u rukama (velikom i po dva metra), verujući se penju i krepe samo molitvom i svetom vodicom.

Godišnje milion i po hodočasnika dođe na Tinos. To su mahom Grci i Rusi koji, uz Patmos i Tinos smatraju svetim mestom i ostrvom Presvete Bogorodice. Tinos ima 40 sela i 700 crkava, ali hodočasnici dolaze zbog čudotvorne ikone Blagovesti na kojoj arhangel Gavrilo Bogorodici prinosi beli ljiljan, simbol čistote i blagosti. Ikona je pronađena u vrtu, posle viđenja u snu monahinje 1823. godine i smatralo se da je nagrada za ustanak protiv Turaka. Ikonu je naslikao apostol, jevanđelist i iscelitelj Luka. Na mestu celidbenog izvora vernici su sagradili crkvu posvećenu Blagovestima od mramora sa Delosa. Na tom mestu se nalazila vizantijska crkva, a pre toga Dionisov hram, čiji se ostaci mogu videti u krstionici.

Ikona Blagovesti (Megaloharis ili Velika radost) je smeštena na tron, optočena srebrom i dragim kamenjem, a ukrašena i svežim ljiljanima. Veliki broj vernika pronašao je utehu u svetlosti ikone, jer su od nje tražili pomoć bolesni, besplodni i nesrećni. Iznad ikone se može videti bezbroj zlatnog nakita i srebrnih predmeta kojim su je darivali isceljeni. Najviše pažnje privlači srebrno drvo pomorandže koje je darivao američki Grk koji je posle molitve progledao, a prvo što je video bila je pomorandža.

Tinos je od Atine udaljen 120 kilometara, a od Sirosa samo pola sata vožnje trajektom. Na ostrvu uspeva sve što ne traži mnogo vode: grožđe, origano, kamilica, kapari... Hrana je izuzetno ukusna, rakija jaka, vino pitko, kafa je gorka, a lokum veoma sladak. Ima 30 lepih plaža, a neke se prostiru oko glavnog grada Hore.

MALI PARIZ

STANOVNICI Tinosa su imali poseban status pod turskim ropstvom, jer nisu morali da nose fesove, a osmanske lađe nisu smele da pristanu na ostrvo. Takođe, bilo im je dozvoljeno da grade crkve, a na ostrvu nije živeo nijedan Turčin. U isto vreme meštani Tinosa su mogli da putuju i trguju, pa su stekli lepo bogatstvo. Tinos je dobio epitet Mali Pariz i u jednom momentu imao je 30.000 stanovnika. Ipak, rado su se pridružili grčkom ustanku 1821. godine.

PRAZNIK I MUZIKA

NA Blagovesti i Uspenje Presvete Bogorodice na Tinos se sliva reka vernika, a tada se iznosi i ikona u litiji kroz grad. Lokalno stanovništvo i hodočasnici 15. avgusta uz muziku mornaričkih duvačkih orkestara prate ikonu glavnom ulicom do luke.