Lenjin sada tvituje, a Staljin postao vodič

NE možete podići revoluciju u belim rukavicama - jedan je od najnovijih Lenjinovih "tvitova" kojima poručuje da se uskoro približava 25. oktobar (ili 7. novembar po novom kalendaru).

Oktobar 1917. godine i Rusija vri. Vladimir Iljič Uljanov Lenjin zapečaćenim vozom sa samo jednim vagonom stiže u Rusiju. Počinje niz vrtoglavih događaja, pobeda i poraza, koji će zauvek promeniti najveću zemlju na svetu. Gulag, progon crkve, ruska avangarda, glad, brkovi, jednoumlje, "kalašnjikov", progoni, tenk T34, 9. maj, Gagarin, FK Spartak, cipela, šah, raspad, sunovrat, doček nove 1999. godine i novi početak... Sve je to postalo i turistička ponuda ruskog megalopolisa.

Sto godina kasnije Moskva je spokojna, čista, samosvesna, obasjana oktobarskim suncem, mudra kao "treći Rim". Na zapadu se pitaju da li će Moskva "slaviti Oktobarsku revoluciju", a pravog odgovora nema. Za razliku od Srbije, gde se još vode ratovi između četnika i partizana, u Rusiji je došlo do pomirenja "bele" i "crvene" Rusije, što znači da se poštuje i doprinos i žrtve jedne, ali i druge strane.

- Ne, nećemo na neki poseban način obeležavati vek od Oktobarske revolucije - objašnjava nam predstavnik Turističke organizacije Moskve. - To je deo naše istorije, a mi se ničega ne stidimo. Stare spomenike ne sklanjamo, ali postavljamo nove, kao što je grandiozna skulptura knezu Vladimiru. Naredna godina, međutim, biće u znaku ruske emigracije i srpski turizam bi tu mogao da ima koristi.

Visoki, plavooki Rus polako govori, ređa sa pažnjom brošure i sa osmehom nudi turu po Zlatnom krugu (stari gradovi Rusije), Bulgakovljev muzej, putevima Romanova, Muzej Hladnog rata, Transsibirsku železnicu, kuću Ded Moroza u Uštjugu, Puškinov muzej, Staljinov bunker...

Koliko je Staljin koristan Moskvi, i danas najbolje svedoči upravo njegov bunker u Ismailovu. Ulaz u nekoliko prostorija ispod stadiona "Ismailovo" naplaćuje se turistima i po 120 dolara, a u nizu zarađuju svi: vozači, vodiči, žena koja cepa karte... Dobro zarađuju i dvojnici Staljina i Lenjina - slikanje je 200 rubalja (četiri evra), ali ne kao Putin, koji se "fotka" za 500 rubalja!

Turisti se, međutim, iznenade kada povremeno po Moskvi sretnu Lenjina. Za njegov mauzolej se i danas čeka red, a može se posetiti besplatno od 11 do 13 časova. Iako se njegova bista u mračnom kutku i dalje nalazi kod ulaza u metro stanicu Ploštad revolucije, bronzane figure na platformi gde staju vozovi su veća atrakcija, a pogotovo pas čija njuška donosi sreću ako je dodirnete.

U Tverskoj ulici iza spomenika Jurija Dolgorukog, osnivača Moskve, čuči Lenjin, u pozi Rodenovog "Mislioca". Posmrtni Lenjinov voz je glavna "zvezda" muzeja na vokzalu (stanici) Paveljeckaja. O Lenjinu sada svi razmišljaju sa istorijske distance, pa ne čudi što na "Tviteru" ima 15.000 pratilaca koji sa uzbuđenjem prate njegove dnevne izjave.

Između Parka kulture i Oktobarske metro stanice, nedaleko od Tretjakovske galerije, nalazi se zanimljiva izložba Park (palih) spomenika. Reč je o 700 spomenika sovjetskih lidera koji su se ovde "okupili" 1992. godine. Tačnije, počeli su polako da se preko noći pojavljuju i ujutro bi samo primetili novog člana postavke, pa je na kraju tadašnji gradonačelnik Juri Luškov ovaj deo proglasio Parkom spomenika, jer su mnoge radili najbolji umetnici 20. veka. Ležeći Staljin je pogotovo "zgodan" da na njega deca sednu. Iz ovog parka se pruža najbolji pogled na spomenik Petru Velikom i socijalističku fabriku "Krasni oktobar".

Sijaju na suncu kupole moskovskih crkava, zbog čega je prestonica i nazvana "zlatoglava". Nažalost, kupola Novodevičjeg manastira još ne sija. Kompletno se renovira, što su monahinje dočekale sa oduševljenjem, jer su živele u uslovima kao iz 17. veka, kada ga je renovirala Sofija, sestra Petra Prvog. Mnogi, presudni događaji odigrali su se u ovom moskovskom manastiru, a ikonostast Smolenskog sabora poklonio mu je Boris Godunov. U Neprudnoj kuli je i ambiciozna Sofija provela najbolje godine. Kasnije je ovde živela i Evdokija, Petrova prva supruga, kao i mnoge druge nevoljene žene. Manastir je pod zaštitom Uneska, a važi za najlepši primer baroka u Rusiji, kojeg u ovoj širokoj zemlji nema mnogo.

Iako je manastir odmah posle Revolucije pretvoren u Muzej ženske emancipacije, groblje je ostalo najpoželjnije mesto za večnu kuću. Svaki posetilac "zine" kada pogleda u tablu na ulazu u groblje, jer se u svakom grobnom mestu "neko bitan". Tačnije, ovde se nalazi više važnih "mrtvih duša" nego što se spominje u kompletnom osnovnoškolskom gradivu u Srbiji. Dakle, na ulazu je gužva, a grupe kineskih turista žure, traže i sa zanimanjem posmatraju grobove Tupoljeva, Iljušina, Suhoja, Titova i Molotova, ali i Josifa i Nadežde Staljin, Žukova, Ane Pavlovne. Ovde je sahranjena i Raisa Gorbačov, ali se svi zadržavaju kod groba u vidu trobojke koja se vijori - počivališta Borisa Jeljcina. Putinov prethodnik je, čak, dobio i muzej koji više govori o prošlosti Rusije nego o Jeljcinu. Perestrojki nije posvećen muzej, a olovne figurice Gorbačova neće niko da kupi, iako su na popustu...

Na Gogoljevom usamljenom grobu sveži irisi, ali je kod Mihaila Bulgakova najveća gužva. Čitava godina je posvećena kontroverznom piscu tridesetih godina 20. veka koji i danas privlači sledbenike i koji su spremni da čitave noći budni špartaju Moskvom u potrazi za Volandom, Behemontom i Berliozom, koji ih čekaju na svakoj stanici crvenog autobusa (tramvaja) broj 302.

U najlepšem delu Moskve, između ulica Boljšaja Sadova i Tverskog bulevara, gde detektiv Erast Fandorin odseda, svakodnevno se mogu videti ljudi koji sa knjigom u ruci traže žutu kuću u ulici Spiridonovka ispred koje je Margarita Nikolajevna ispustila mimoze. Oni ne primećuju da prolaze pored kafića sa italijanskim šmekom, francuskog restorana "Klod Mone" (iz kojeg se čuje kako Viktor Barinov viče "invaljidi") i američkih hamburgera sa ćiriličkim natpisima, jer žure do Patrijaršijskih ribnjaka. Tamo poklonici Bulgakova sednu na klupu i izgovaraju njegove misli kao mantru: "Rukopisi ne gore" i "Svaki jezik može sakriti istinu, ali oči ne". U isto vreme deca u školskim uniforma trče kraj jezera, devojke čitaju, bake štrikaju, zaljubljeni Moskovljani jedu sladoled, a mladić sa debelim mačorom na ramenu šeta ljubimca i retkim zabezeknutim prolaznicima - namigne.

Gogoljev usamljen grob

Najzanimljiviji deo zaostavštine iz komunističke ere su sovjetske fabrike koje doživljavaju pravu renesansu. U širem centru Moskve postoji 209 industrijskih zona, odnosno 49.000 hektara zemljišta na odličnoj lokaciji. Nekoliko starih fabrika, poput "Krasni oktobar", "Strelka" i "Vinzavod", već su pretvorene u "art distrikt" gde se okupljaju umetnici, muzičari i biznismeni. Tako se u staroj fabrici slatkiša sada nalaze kafići, barovi, restorani, galerija, pozorišta, ali i televizije, magazini, instituti. Moskovski gradski arhitekta Sergej Kuznjecov veruje da bi ovde trebalo da se usele i ljudi.

- "Krasni oktobar" je savršeno mesto koje spaja staro i novo - kaže Kuznjecov.

- Kroz kvart bi se prolazilo isključivo biciklima, a pristup automobilima bio bi zabranjen. Nijedan drugi grad nema toliko industrijskih zona i moramo da ih transformišemo i damo investitorima kako bi ponovo zaživele.

Crvene cigle "Vinzavoda", nekada vino, a sada čuvaju muzej moderne umetnosti u kojem se može videti "Najbolje iz Rusije", uživati u džez muzici, autentičnim buticima i kreativnim večerima. Najstarija moskovska industrijska oblast ZIL biće pretvorena u "grad u gradu" gde će biti izgrađeni hoteli, muzeji, radnje, kao i parking.