Bajkovito ostrvo grofa Monte Krista

Ušuškan u zelenilu Lionskog zaliva, sa prelepim uvalama i brojnim ostrvima načičkanim oko luke, smestio se živopisni, dinamični i kosmopolitski Marsej, sa svojim širokim avenijama, strmim ulicama i belim zgradama sa kitnjastim balkonima od kovanog gvožđa. Brojni turisti iz raznih zemalja dolaze ovde tokom cele godine, što ne čudi kada se zna da posle Valete, prestonice Malte, Marsej ima najviše sunčanih dana u Evropi. Pored brojnih istorijskih spomenika i turističkih atrakcija, zaštitni znak druge po veličini evropske luke je i mistral, osvežavajući vetar koji se spušta s Alpa, ide dolinom reke Rone i čisti vazduh od zagađenja.

Samo 20 minuta vožnje brodom, koji na svakih 30 minuta kreće iz Stare luke u Marseju, deli od uživanja na nekom od prelepih ostrva Friulskog arhipelaga (200 hektara), raja za zaljubljenike u prirodu i more. Jedno od njih steklo je i svetsku slavu po zamku Šato d'If gde se nalazi tamnica u kojoj je bio zatočen najslavniji književni osvetnik Edmond Dante, 19-godišnji junak romana Aleksandra Dime "Grof Monte Kristo". Uhapšen je i zatvoren, bez suđenja, u najozoglašenijem zatvoru u Francuskoj iz koga niko nije uspeo da pobegne, mada je Diminom junaku to ipak pošlo za rukom.

PROČITAJTE JOŠ: Ko rano rani, povoljan doček Nove godine grabi

Obalu arhipelaga, dugu 30 km, krase pitome uvale zaštićene od mistrala i stenovite litice niz koje slojevi belog krečnjaka poput vodopada "padaju" u more. Inače, mistral je glavni "arhitekta" koji u zavisnosti od brzine kojom duva oblikuje ostrva na "svoj" način. Na pretežno stenovitim plažama sa providnom, kristalno čistom vodom, turisti leti uživaju u plivanju, ribolovu i ronjenju, a zimi u šetnji. Ima peščanih plaža, ali i onih sa krupnijim kamenčićima poput Mezon de Pilot i Luke Moržire, u kojoj se nalazi marina sa više od 600 vezova (posebne vožnje brodom rezervisane su za one koji žele da uživaju u prelepim zalascima sunca). U staroj luci na ostrvu Pomeg nalazi se riblja farma za uzgoj organskih orada i brancina.

Položaj ostrva pod pravim uglom u odnosu na jake vetrove, privlači sve više vlasnika brodova i jahti, koji dolaze da uživaju u lepoti mirnih uvala. Osim glavne turističke atrakcije Friulskog arhipelaga, ostrva If, na kojem se svakodnevno slikaju znatiželjni turisti iz celog sveta, pažnju posetilaca privlače i ostrva Pomeg, Ratono i Tibulan. Budući da imaju bitan strateški položaj u odnosu na Marsej, često su bila pod okupacijom i korišćena u razne svrhe, pa arhipelag čuva tragove prošlih vremena, osmatračnice, vojna utvrđenja, ostatke bolnice Karolin iz 19. veka na Ratonu, zamak Šato d'If, koji izdaleka izgleda kao da je zakačen na vrhu ostrva.

Ovaj prelepi Nacionalni park godišnje poseti oko 400.000 turista, koji dolaze zbog čiste, netaknute prirode, smaragdno zelenih nijansi mora i blistavog neba intenzivno plave boje, karakterističnog za Provansu, što je oduvek predstavljalo magnet za umetnike.

PROČITAJTE JOŠ: Novembar na Kipru i Egiptu

GABIJAN, NAJPOZNATIJI GALEB

Arhipelag je i sklonište za 16 vrsta ptica, među kojima je i pepeljasti pufen, kao i gabijan - galeb sive ili bele boje sa dugim, žutim kljunom i malom crvenom tačkom na donjem delu kljuna. Mlade ptiće zovu "grisards" (sivkaste ptice), jer im je potrebno dve do četiri godine da im potpuno izraste perje koje imaju odrasli galebovi. Gnezda prave na zemlji, u žbunju ili udubljenjima u stenama, a broj u kolonijama varira od nekoliko desetina do nekoliko hiljada parova. Od aprila do maja, ženka gabijana snese dva do tri jajeta iz kojih se posle 26 do 32 dana izlegu "ptići galebići".

MARSEJSKI ASTRAGAL I MORSKO GROŽĐE

Pomorskim parkom Friulskih ostrva, koji je 2002. osnovao grad Marsej, upravlja Konzervatorijum za proučavanje eko-sistema Provanse. Ovde se mogu videti i endemske vrste cveća provansalske obale, poput marsejskog astragala, morskog grožđa i alepa, kao i borovi sa vijugavim stablima. Zbog male količine padavina i jakih vetrova, biljke su morale da se prilagode uslovima specifične mikroklime, poput kserofita i halofita koje rastu na suvim i slanim mestima.

ČAROBNI UKUSI MEDITERANA

Posetiocima se preporučuje da obavezno probaju čuvenu "bujabez" čorbu, sa šest vrsta ribe, začinjenu paradajzom, maslinovim uljem, crnim i belim lukom, šafranom, bosiljkom, majčinom dušicom i anisom. Specijalitet je i rižoto sa morskim plodovima, provansalski gulaš, škembići, brancin na žaru, inćuni, ajoli (sos od maslinovog ulja i belog luka u koji se često dodaje jaje i senf) i tapenada, namaz sa maslinama koji se služi sa hlebom kao predjelo.