Turisti vole nemanjićke staze pod Berimom

PLAVO prostranstvo jezera Gazivode kao ogledalo odražava nemanjićki Ras i visoke vrhove planina Mokre gore i Rogozne, koje oivičavaju Ibarski Kolašin. O značaju i bogatstvu ovog prostora najbolje svedoči podatak da se na danas potopljenom delu atara sela Brnjak nalazio dvor moćne i prosvećene kraljice Jelene Anžujske, u čiju je čast kralj Uroš Prvi Veliki zasadio jorgovane duž klisure Ibra.

Stanovnici Ibarskog Kolašina, koji često nazivaju i Stari Kolašin, ponosno ističu da su potomci Srba koji su ovde živeli u vreme Nemanjića - gorštaka koji nisu hteli da odu u veliku seobu s patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.

O živom sećanju na Nemanjiće svedoče i imena niza planinskih reka i jezera na padinama Mokre gore koji u ovo doba godine izgledaju kao beskrajni cvetni tepih. Neki domaćini će vam s ponosom ispričati da je ovde kralj Milutin lovio utvu zlatokrilu, kao da je to juče bilo. Drugi će vam, pak, ispričati da je to bio kralj Dragutin, čiji je dvor na Jeleču bio udaljen samo nekoliko sati pešačenja. Savina reka, Savino jezero, Savina voda podsećaju na srpskog svetitelja koji je bio poštovan kao veliki zaštitnik putnika, koji je otkrivao i probijao nove puteve, a kraj njih "otvarao stene" da iz njih izbiju izvori. Zahvalni narod ih je nazvao Savinim imenom, iscrtavajući njima mape Stare Srbije. Iz nemanjićkog doba potiču i dva važna spomenika ovog kraja - pećinski manastir koji kao lastino gnezdo visi na litici senovite klisure Crne reke iznad Ribarića i Duboki potok ugnežđen među bregove kraj Zubinog Potoka.

Ibarski Kolašin je tek političkom odlukom pedesetih godina prošlog veka odvojen od centralne Srbije i pripojen Kosovu i Metohiji, pa se veći deo njegovih lepota sada nalazi s druge strane administrativne linije s Kosovom. Loše vesti koje su godinama dolazile iz južne pokrajine stvorile su klimu zbog koje veći deo Srbije još nije upoznao ni kolašinsku Mokru goru, koju je Jovan Cvijić ushićeno nazvao balkanskom lepoticom, niti njeno kolašinsko podnožje.

Entuzijasti iz organizacije Outdoor in i opštine Zubin Potok upornim radom ipak su uspeli da stvore turističku infrastrukturu za posetioce, a sad se bore protiv žilavih neprijatelja, predrasuda i neznanja. Da u tom okršaju pobeđuju, pokazuje sve veći broj gostiju koji dolazi u Ibarski Kolašin da po nekoliko dana uživaju u aktivnom odmoru. Posle prvobitne zebnje, gosti ostaju zaprepašćeni činjenicom da ovde možete da se kupate, pecate, veslate u kajaku na mirnom jezeru ili na brzom Ibru, da iznajmite i vozite mauntinbajk, letite paraglajderom, planinarite i uživate u adrenalinskoj avanturi penjanja liticom na vrh Berim, uz pomoć via ferrata i iskusnih vodiča.

Ova konstrukcija za bezbedno veranje već sad privlači veliki broj posetilaca iz Srbije i inostranstva, od planinara do zaposlenih u velikim firmama koje organizuju tim-bildinge na Berimu. Ipak, idejni tvorci ovog spektakla još nisu zadovoljni.

- Projektna dokumentacija za nastavak ferate s visećim mostovima i zip lajnovima je gotova. Očekujemo da bi već sledeće godine mogla da bude završena, čime bi Ibarski Kolašin dobio najdužu i najspektakularniju feratu na Balkanu. Dobitak je višestruk. S jedne strane, stvaraju se nova radna mesta koja su važna za opstanak srpske zajednice, koja se više ne oseća izolovano jer sve više turista dolazi da bezbedno i jeftino provede vikend, a neki se odlučuju i da letuju na Gazivodama - kaže Dragiša Mijačić iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.

INFORMACIJE I POMOĆ

U Zubinom Potoku postoje i veliki stadion sa atletskom tartan stazom i teretana na otvorenom, a smeštaj može da se nađe u dva hotela u varošici, kao i u kampu Rezala i hotelu na samoj obali Gazivoda. Sve informacije, pomoć, organizovanje boravka i usluge vodiča mogu se dobiti u organizaciji Outdoor in, na čijem sajtu postoje detaljne informacije o mogućnostima za odmor u Ibarskom Kolašinu.

* Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"