Oaza zdravlja u zalivu četinara

LEP otvoreni vidik, vreme je između praskozorja i zore koja se spušta lako, kao vilinski veo. Obala se još nije probudila u tamnozelenoj boji od četinara, a sve je, okolo, zamirisalo. I naš Andrić je jednom zapisao: "Ovde nema nijednog cveta bez mirisa". Kada se, čovek, ovde jednom probudi, najbolje može da oseti razliku između svetlosti ove, i one, odakle je došao. Svetlost je, ovde, poseban element za sebe. Ona je snažna, živa, prodorna, lekovita. Od nje su ljudi vešti i racionalni".

Ovo je Prčanj, sedmi kilometar od drevnog Kotora, isto tako čudesno lepog i, na prvi pogled, lekovitog grada, u čiju se lepotu uverio i UNESKO i zaštitio ga kao međunarodno kulturno dobro. Na samom Markovom rtu usidrio se Vrmac Prčanj, kao kakav nestvarni brod koji je odavno bacio svoja sidra da ovde vekovima i ostane. Legenda kaže da je ovo, jedinstveno mesto na svetu u kome, kao nigde "cvetaju lekovite ruže vetrova" - osnovano ljubavlju bokeljskih ratnika i veštih pomoraca koji su se ovde lečili i izlečili. Tada, u ta davna vremena, današnji Prčanj zvao se Perzano. Povezivao je Veneciju i Carigrad, italijanske i carigradske trgovce. Iz tog vremena ostala je priča da se, upravo, sa ove tačke Ivo Vizin, moreplovac, uputio da otputuje put oko sveta. I, po povratku, iscrpljen, u Prčnju, na Markovom rtu, vratio je snagu. Zahvalan Prčnju, odaslao je svetu poruku: "Ovo je najlepše mesto na svetu, najlepše, najlekovitije, magično mesto. Ovde nisu potrebni ni lekovi ni lekari, ovde leči govor vode i govor vazduha". Ovovremeni stručnjaci, domaćini u Institutu "Vrmac Prčanj" istoriji dodaju tradicionalnu toplinu i najsavršeniju struku. Kažu nam:

- Bokokotorski zaliv je specifičan po tome što je okružen visokim planinama - blaga mediteranska klima, nema vetra, nema talasa, ima bogat morski svet, a alge su nataložene do čak četiri metra dubine. Četinarsko rastinje, čim je temperatura viša od dvadeset stepeni, eterično isparavanje je blagodetno za bolesna pluća, slabo srce, a kaša od algi za obolelu kožu.

Kažu nam ovdašnji stručnjaci da, osim prirodne terapije, posetiocima je na usluzi i psalmo terapija peskom, kao i heliomarinska terapija, koja postiže izvanredne rezultate u ovom malenom mestu.

Osim ovih stručnih preporuka o ustanovi zdravstveno-turističkog tipa, interesuje nas i šta mogu da čuju i vide posetioci i putnici namernici koji odluče da ovde provedu koji dan, nedelju, a možda i mesec. Koliko će provesti, sve zavisi od domaćina.

Vraćamo se ponovo u prošlost. U jednom zapisu nalazimo da se ovde lečio i vladika Rade Tomov - Petar Petrović Njegoš. Ovde je i njegova vila u kojoj je boravio. Zdanje s dušom prošlosti. Ipak, najrečitiji odgovor o lekovitosti ovog dela Bokokotorskog zaliva dali su ruski lekari koji su posle pada carstva, 1918, sa svojim porodicama u Prčnju našli utočište. Prčanj je bio adresa gde su se deca propale carske ruske vojske lečila, iscrpljena dugim putem i raznim bolestima. Na obolela dečija tela privijana im je kaša od algi iz morskih dubina, koje je priroda izdašno darovala ovom delu Bokokotorskog zaliva. Prčanj, zato, s punim pravom upoređuju sa francuskim Dovilom, banjom koja leči najteže bolesti. Stres, okidač za bolesti ovog vremena. Ateste su, tako, ovom lečilištu i odmaralištu najpre dali ruski lekari. Potom i Kinezi, koji su u pionirskom projektu na našim prostorima upravo u Prčnju potvrdili nespornu moć prirode.

U to vreme Vrmac je bilo mesto u kome je turistička sezona, uz sve potrebne medicinske usluge, trajala tokom cele godine. Prčanj i njegov Institut "Vrmac", bilo je mesto u kome se čekalo po više nedelja za ležaj. U međuvremenu Vrmac se, posle sudaranja sa nevoljama pridigao kao feniks. Ponovo se, ovde, traži ležaj više. Dolaze čitave porodice. Domaćini im nude punu medicinsku zaštitu, obilje terapija, cene su zadržali na nivou prošlogodišnjih, a ponudu upotpunili novim sadržajem. Tako, pun dnevni pansion van sezone (jun, septembar) iznosi 21 evro, u sezoni je za tri evra više.

Nije ni čudo što Prčanj, u zalivu zaljubljenih algi i četinara, upoređuju sa Dovilom. Ovde je neopisiva lepota zaliva, peščane plaže, lekovita vazdušna strujanja, isceliteljske sile mora, vetra i gorobilja sa Orjena i Lovćena, koji se izdižu iznad obale štiteći zaliv od otvorenog mora i hladne zimske klime. Prčanj je maleno mesto, ali jedinstvena oaza zdravlja, koja snaži i duh i telo.

DEČJA BOLNICA

U JEDNOM zapisu o ruskim izbeglicama, koje su posle pada carstva našle utočište kod srpskih porodica u Peći, upisano je:

- Stotinu naše dece sa dr Julijom Sliškinovom uputili smo u Prčanj, u Bokokotorski zaliv, da se tamo oporave. Naša braća lepo su ih primila u svojim kućama. Ali, mi moramo da pomognemo i da svako od nas, koliko može, izdvoji da se u Prčnju podigne dom ili bolnica. Za našu prognanu decu, ali i za decu domaćina.

Tako je u Prčnju podignuta dečja bolnica u kojoj su se lečili mališani, najteži plućni bolesnici.

SVEDOCI ISTORIJE

PRČANj, na prelepoj obali Bokokotorskog zaliva, darovan je svim blagodetima lekovite prirode, ali i zavičajnim legendama bokeljskih pomoraca koji su ostavili divne, svevremene priče o ljubavi. Uspomene na davne puteve koji su preko ovog malenog mesta povezivali istok i zapad. O tome u Prčnju svedoče sačuvane zadužbine i spomenici još od 13. veka. Oni su nepresušna tema istraživača od davnina do današnjih dana.