Prof. dr Miomir Korać : Rimske iskopine u Srbiji privukle bi 300.000 turista

DOLAZAK 1.000 naučnika iz celog sveta na Limes kongres, koji će se održati na Viminacijumu u avgustu 2018, potvrda je njegovog naučnog značaja ali i turističkog potencijala. Iako je otkrivanje prestonice rimske provincije Gornje Mezije još na početku, nju obiđe i do 3.000 turista dnevno, a donja godišnja granica posećenosti je podignuta na 60.000 posetilaca.

Arheološki projekat "Viminacijum" odmakao je daleko od skromnog početka pre nešto više od decenije, kad su se na mestu današnjeg naučnoistraživačkog i turističkog centra tad nalazili samo šatori arheologa među zelenim kukuruzima.

Nažalost, Viminacijum je usamljeni svetao primer kako nauka i baština mogu da budu prezentovane zanimljivo i profitabilno.

Iako je Srbija "zemlja s viškom istorije", prebogata arheološkim blagom, ono se najčešće odmah posle kratkih istraživanja ponovo zakopava. Uobičajeni izgovor institucija zaduženih za prezentaciju baštine jeste da za to nema novca. Doduše, neki izuzetni lokaliteti su otkriveni i konzervirani, ali se ne popularišu, a turistička infrastruktura im je nikakva, pa ih niko i ne posećuje.

- DRŽAVA na primeru Viminacijuma uočava uspeh arheološkog turizma, ali je problem što prezentaciju baštine ne definiše kao strateški nacionalni interes. Za tu ključnu početnu odluku nije potreban novac. Samo spoznaja da je prezentacija baštine u najmanju ruku jednako važno kao reklamiranje banja i planinskih centara. Jer prva stvar s kojom se sreće posetilac neke zemlje jeste njena baština koja je oslikava pred svetom - kaže direktor Arheološkog instituta SANU, prof. dr Miomir Korać, koji od početka rukovodi projektom "Viminacijum".

* Foto: Boris Subašić

On naglašava da ovaj lokalitet nije jedini koji može da privuče turiste.

- Postoji nekoliko arheološko-turističkih ruta koje, ako se urede, mogu da privuku 300.000 stranih posetilaca u Srbiju. Oni bi se na njima zadržavali od sedam do 10 dana. Trenutno je naša najpopularnija turistička destinacija Beograd, u kome se gosti zadrže do dva dana. Prezentacija baštine kroz arheološke rute daje priliku državi da dođe do velikih sredstava - ističe dr Korać.

GLAVNI brend Srbije za privlačenje stranih turista, po njegovom mišljenju, jeste baština iz doba Rimskog carstva, jer se na našem prostoru nalaze dobro očuvani ostaci velikih gradova i palata u kojima je rođeno 17 vladara svetske imperije.

* Foto: Boris Subašić

- Rimski period je neutralan, a svima poznat turistički brend. Zbog mnoštva literature, filmova i serija, čiji se broj neprestano uvećava, Rim ne gubi popularnost. To je već pripremljen teren za turiste, a u ovom trenutku imamo nekoliko spremnih i uređenih tačaka na našoj "rimskoj carskoj ruti": Sirmijum, Viminacijum, Feliks Romulijanu, Medijanu - kaže dr Korać.

On dodaje da srpska nauka i prezentacija baštine ne treba da se bave samo Rimskim carstvom, niti da budu usmerene samo ka strancima. On priznaje da su upravo birokratska zatvorenost prema javnosti i sukobi naučnih sujeta stvorili širok prostor koji su zauzeli šarlatani i manipulatori.

- Naučnici su podbacili u odnosu prema javnosti, zbog odbojnosti da naučna saznanja na najprihvatljiviji način učine dostupnim javnosti. To znači da morate da uložite dodatni napor i izađete iz kabinetskih okvira, da se pojavljujete u medijima, da pišete popularne publikacije, da edukujete stanovništvo. Ako to ne smeta velikim imenima svetske nauke, zašto bi to nama bio problem - smatra dr Korać.

* Foto: Zoran Jovanović

ON potvrđuje da su spomenike srpske nacionalne baštine već počeli da prisvajaju susedni narodi, ali da je na nama velika odgovornost jer je nismo zaštitili na pravi način.

- Najbolji način zaštite baštine je njeno otkrivanje i prezentacija javnosti. To ne može da uradi niko osim nas. Hrvatska je, na primer, kao državni projekt snimila serijal "Hrvatski kraljevi", koji je već nekoliko puta emitovan na globalnom Histori čenelu. Zašto mi još nismo snimili serijal o svojim vladarima? S današnjom tehnologijom nije skupo snimiti materijal koji će gledaoca podstaći da ode i vidi Stari Ras, Sopoćane i druge srpske spomenike. Kad edukujete ljude na taj način, onda će oni imati potrebu da šire znanje i na još dublju prošlost, Rim i praistoriju - zaključuje dr Korać.

KAKO TO RADE ITALIJANI

SRBIJA nije svesna kulturnog nasleđa koje poseduje, pa ga i ne prikazuje na pravi način, upozorava dr Miomir Korać:

- Ne shvata se da kulturno nasleđe ima drugu dimenziju koju su Italijani odlično prepoznali. Kod njih je prezentacija baštine direktno pod nadležnošću ministarstva turizma jer je to prirodna i normalna veza. Stručnjaci i naučnici koji brinu o nekom lokalitetu moraju da naprave proizvod koji će prezentovati i izaći s njim na tržište.