Reporter Novosti u Sankt Peterburgu: Bela magija u zemlji Puškina

SUNCE, kiša, vetar i sneg - u Sankt Peterburgu sve to može da se dogodi za jedan dan. Ovakvo vreme je idealno za pisce, ali i one koji su jaki duhom. Jer, bez obzira da li pljušti ili duva vetar, Peterburžani nikada ne ubrzavaju korak. Moskovljani smatraju da je severna ruska prestonica pomalo i "ohola". Možda su i u pravu, jer toliku lepotu na jednom mestu nema ni jedan grad na svetu.

Posle Petrograda i Lenjingrada, Sankt Peterburg je 1991. godine i četvrti put promenio ime. Iako je posle referenduma vraćen stari naziv, sada ga svi od milošte zovu - Piter. Za ovaj grad pisci kažu da je "predivna greška Petra Velikog", jer je vreme teško, vlaga visoka i u okolini nema mnogo brda. Naime, u "Venecija na severu" 165 dana pada kiša, 123 dana je pod snegom, 43 dana je tmurno i samo 35 dana sija sunce... Ali, kada se sunce, konačno, pojavi, svima se pojavi osmeh, jer obasja zlatne vrhove Admiraliteta, Petropavlovske tvrđave i kupole Isakijevskog sabora, Crkve spasa na krvi i manastira Nikolski.

Arhitektonski biser nastao iz močvare

"Seci brezu, biće grad" - rekao je Petar kada su mu 27. maja 1703. godine dva starca objasnila da na mestu današnjeg Sankt Peterburga ne može da se gradi, jer će poplava prekriti i brezu. I nije pogrešio, jer je sada ovo treći po veličini evropski grad u kojem je, inače, otvoreno prvo inostrano predstavništvo u SSSR i obavljen prvi razgovor mobilnim telefonom. Petar je prvo isušio močvaru i iskorenio malariju. Nukleus novog grada je postala Petropavlovska tvrđava, vojni garnizon na Zečijem ostrvu, koja je tada služila kao odbrana od Šveđana.

U narednih sedam godina svi viđeniji Moskovljani morali su da počnu gradnju kuća na obali Neve i svi su morali svake godine da donesu 100 komada kamena ili plate globu. Dok je nicao grad, car je zabranio da se u Rusiji gradi bilo šta od kamena. Neva ističe iz jezera Ladoga, prapostojbine Slovena, a 74 kilometara putuje do Baltičkog mora čiji talasi nekada vraćaju vodu i prave poplavu. Grad je na nadmorskoj visini od dva metra, ali nema brige od viška vode, jer je korito Neve popločano granitom, a grad preseca 48 reka i kanala čije obale spajaju 342 mosta. Mnogi se mostovi podižu u 1.55 časova, ali na krastarenje je preporučljivo ići samo leti.

Zimski dvorac

Pošto je Petar uporedo sa gradom stvarao i jaku mornaricu, opasnost od Šveđana je brzo nestala, pa je Petropavlovska tvrđava pretvorena u zatvor u kojem su spavali svi viđeniji ljudi ruske istorije. Prvi zatočenik je bio nesrećni carević Aleksej, pa Tadeuš Košćuški, Černiševski, Bakunjin, Dostojevski, Maksim Gorki, Josip Broz Tito... U sklopu Trđave je Petropavlovska crkva, gde su sahranjeni svi ruski carevi od Petra Prvog do Aleksandra Trećeg. Posle Lenjinove smrti, pretvorena je u muzej i zimi se sa bedema pruža prekrasan pogled na grad, a leti je tu lepa gradska plaža. Svakoga dana, tačno u podne, oglašava se top.

Preko puta je Vojni muzej, omiljeno mesto za dečake koji vole da tumaraju hodnicima između topova i oružja, ali i otvorenih usta zastanu kraj vitrine gledajući izložene pištolje, koje je Puškin koristio u dvoboju.

Prvi Petrov brod izložen je u Pomorskom muzeju na ostrvu Strelka, poznatom po dva crvena svetionika koja krase vikinški pramci. Pored su Zoološki muzej u kojem može da se vidi "krdo" mamuta, nađenih u Subiru i Zbirka retkosti cara Petra, koji je posetioce privlačio bombonama i čašicom votke. U pozadini naučno obrazovni centar, instituti, fakulteti i zgrada dvanaest kolegijuma.

- Ovde su studirali Lenjin, Kerenski, Medvedev, Putin... - kaže Maja Bogunović iz "Putnik travela".- Na putu ka krstarici "Aurori" i danas se može da videti prva kuća Petra Velikog, koja pokazuje da je ovaj visoki, naočiti, pametni, sposobni i okrutni muškarac bio izuzetno skroman.

Veličina "Aurore" pomalo razočarava (dugačka je samo 123 metra), ali ovaj slavni brod je učestvovao u rusko-japanskom ratu i označio početak Oktobarske revolucije. Istina, istoričari kažu da je bio ispaljen ćorak. Tokom opsade Lenjingrada, koja je trajala 872 dana, služila je kao protivavionska baterija. Krstarica je bila granatirana i potopljena, a 1944. godine je izvađena i obnovljena.

Inspiracija piscima "Zlatnog veka"

Siromašni činovnik, zaljubljeni oficir, stara zelenašica, strastveni kockar, naivni student i dobra devojka, a najviše sam grad, glavni su likovi u klasicima koji odolevaju vremenu. Dostojevski je Sankt Peterburg nazivao "grad sa najviše predumišljaja na svetu" jer su zahvaljujući njemu inspiraciju našli najbolji ruski pisci "zlatnog veka".

U "Literaturnom kafeu" na ćošku Nevskog prospekta (broj 18), danas se ruča iako je u vreme Aleksandra Puškina mogao samo da se popije čaj i odjuri na vatreni susret sa Dantesom. Tada se na tom mestu nalazila poslastičarnica u koju su dolazili Dostojevski, Černiševski, Ljermontov, Čehov, Tolstoj... Putem su prolazili pored kanala Gribojedovog, Mojka i Fontanka, gledali u kuću stare zelenašice Aljone Ivanove, prelazili Vaznesenjski most na kojem je stradao činovnik Marmeladov, išli su na Senski trg gde je Raskoljnikov došao na ideju da izvrši zločin i kroz prozore dvoraca Stroganov, Josupov ili Šeremetjemo i gledali lepotice kako igraju valcer. Inače, u Piteru se i danas redovno održavaju pravi balovi u lepim dvoranama uz jeftinu ulaznicu obaveznim dres-kodom i spiskom plesova koji će se igrati.

Do balskih dvorana se i danas prelazi lepi Anjičkov most, koji krase skulpture Kroćenje konja (dva engleska ždrepca cara Nikolaja). Naziv je dobio po majoru Anjičko, čiji su vojnici postavili most od balvana preko Fontanke ka Nevskom prospektu. Turisti, kao nekada pisci, prelaze i most poljubaca - Pocelujev, na kojem su se mornari rastajali sa devojkama. Puškin je, ipak, najčešće stajao na Lavljem mostu na krivini Gribojedovog kanala i tu je napisao poemu "Mladi sadnik".

Čudotvorne ikone i umetnost

Kao u retko koji grad, u Sankt Peterburg čovek može da se zaljubi iako ga nikada nije video. Zasluga za to najviše pripada piscima koji su živeli u ovom gradu. Istina, u tome još više pomažu raskošne građevine poput ženskog manastira Smoljni (u kojem su učile i princeze našeg kralja Petra) i lepih spomenici poput spomenika Petra Velikog na konju, kako ubija zmiju, koji stoji na kamenu teškom 1.600 tona koji je Puškin u pesmi nazvao "Bronzani konjanik".

Fontane u dvorcu Peterhof

Kafa može da se popije i na spratu Doma knjige "art nuvo" zgrade Zvinger u Nevskom prospektu. U ovoj kafeteriji čaj su pili i najbolji šahisti sveta kao što su Spaski, Korčnoj i Karpov. Uz čaj i kafu dobija se divan pogled na lepu Kazanjsku sabornu crkvu iz koje su boljševici 1922. godine odneli "129 pudova srebra i više od 37 funti zlata". Ukrali su i ukrase sa ikone Kazanjske, koja je preživela požar, bila u prvim redovima pri opsadi Moskve, pred kojom se molio Petar Prvi pred Poltovsku bitku. Kada je Lenjingrad bio pred padom, Staljin je dozvolio da se ikona iznese iz crkve i da se održi litija sa molebanom. Ikona je nošena i u Staljingrad i pred njom se molio i maršal Žukov.

Ipak, na Dvorskom ploštadu, koji je Dvorskim mostom povezan sa ostrvom Vasiljevski, nalaze se zgrada Admiraliteta, muzejski kompleks Jermitaž sa Zimskim i Mramornim dvorcem, ispred kojih se nalazi i Aleksandrov stub.

Nedaleko, na drugoj strani Nevskog prospekta i Mihailovske ulice nalazi se 141 godinu star legendarni "Grand hotel Evropa" u kojem je Čajkovski proveo medeni mesec, Igor Stravinski pio šampanjac, Raspućin jeo kavijar, a Hitler planirao da napravi banket kada osvoji Lenjingrad. Umesto njega, ovde je bančio Pirs Brosnan u liku Džemsa Bonda. U ovom luksuznom hotelu nalazi se čuveni restoran iz kojeg sneg kada pada deluje kao konfete, ali turisti sebi, uglavnom mogu da priušte ručak u restoranu "Palkin", podjednako slavnom i starom.

- Ljubitelji umetnosti ne mogu zaobići ni Trg umetnosti na kojem se nalaze dva muzeja, dva pozorišta i jedan spomenik Puškinu - kaže Maja Bogunović iz "Putnik travela".- Ovde je živela i slavna balerina Ana Pavlova dok je igrala u Marijinskom teatru. Ovde je izvođena i Sedma Šostakovičeva simfonija o Lenjingradu, gradu heroju, dok je trajala opsada.

NAJVEĆI PRAVOSLAVNI HRAM

ISAKIJEVSKI sabor će, kada zvanično više ne bude muzej, ponovo biti najveći pravoslavni hram na svetu od 4.000 kvadrata. Visok je čak 101,5 metara, a posvećen je Svetom Isaku Dalmatinskom, koji je bio zaštitnik Petra Velikog, rođenog na dan sveca. Izgrađen je od granitnih stubova iz jednog komada, od melahita i lazurita, bronze, murala, mramora, mozaika, pozlate, anđela i legendi. Arhitekti Avgustu de Moferanu prorekli su da će umreti nagon završetka hrama. i on je, zaista, posle mesec dana preminuo.

Pričalo se, takođe, da je carska porodica bezbedna sve dok je Sabor u skelama. Posle izgradnje 1858. godine, hram je bio u skelama sve do 1916. godine, kada su skinute uoči Oktobarske revolucije!

Ispred Sabora je monumentalni spomenik cara Nikolaja Prvog na konju. Na postolju izvajane figure careve žene i tri kćerke, koje drže krst i Jevanđelja.

"BOŽE PRAVDE" U CARSKOM SELU

PRELEPE palate mogu se videti u centru grada (većina kraj reke Mojka) poput dvoraca Stroganov, Josupov (ovde je ubijen Raspućin), Aničkov, Tavričeski, Mihailovski, Beloselski, Šeremetjevo, Šuvalov (Faberžeov muzej) Nikolaevski, Voroncov...

Međutim, dvorac nad svim dvorcima je letnja rezidencija Peterhof, koji lepotom fontana ostavlja bez daha. Na nadmorskoj visini od 17 metara napravljen je savršen inženjerski poduhvat, jer 64 fontane rade bez pumpe. Fontane su zatvorene od novembra do maja, a zlatne figure pokrivene. Dvorac su nemački vojnici potpuno uništili, ali je kompletno rekonstruisan.

Uništen je bio i dvorac Katarine Velike u Carskom selu, ali je savršeno obnovljen, uključujući i sobu od ćilibara. Puškin je obožavao Carsko selo, jer je ovde proveo detinjstvo. Ogromni park se održava besprekorno, a orkestar koji dočekuje turiste na ulazu u palatu odlično je uvežbao himnu "Bože pravde".