Kafane koje pamte Mocarta i Napoleona

KAFANE sa tradicijom, pa još ako nisu mnogo skupe, uvek će pre privući pažnju turista nego novi i moderni restorani.

Svaki grad ima svoju priču, a u Beogradu je prva kafana otvorena 1522. godine na Dorćolu, i ujedno je bila prva u Evropi. Kada su Beograd osvojili Turci, otvorili su prvo mesto u kojem se pila - kafa. Beogradske kafane su doživele procvat u 19. veku, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. Najstarija kafana je danas "Znak pitanja" koja se nalazi kod Saborne crkve. Otvorena je 1823. godine i do danas radi na gotovo identičan način. Kuća koju je podigao Naum Ičko, jedan od učesnika Prvog srpskog ustanka, može se i danas videti.

Ko planira putovanje u Madrid, Salcburg, Berlin ili Pariz može da poseti i druge stare kafane.

"Sveti Petar Stiftskeler"

Salcburg (Austrija)

Ova kafana radi bez prekida od 803. godine, a u njoj su navodno uslužili Volfganga Amadeusa Mocarta i Kristofera Kolumba! Kuhinjom upravlja šef Andreas Krebs i priprema austrijska klasična jela na moderan način, a sve uz kamernu muziku.

"Sobrino de Botin"

Madrid (Španija)

"Botinov sestrić" je otvoren 1725. godine, ali je svetsku slavu dostigao zahvaljujući Ernestu Hemingveju i knjizi "Sunce se ponovo rađa". Danas se u ovom restoranu može videti i kralj Karlos kako za šankom jede tapas i čeka prazan sto.

"Tur d'Aržant"

Pariz (Francuska)

Parižani večeravaju u Srebrnoj kuli još od 1500. godine, ali sadašnji izgled je iz 1919. godine. Vinski podrum je jedino ostao originalan.

"Di Lecen instanc"

Berlin (Nemačka)

Kada je 1621. godine otvoren niko se nije nadao da će ovde jesti kobasice Napoleon Bonaparta, Ludvig von Betoven, Angela Merkel i Tajip Erdogan.

"Cum Franciskaner"

Stokholm (Švedska)

Zgrada u kojoj se sada nalazi je iz 20. veka, ali su restoran 1421. godine otvorili nemački kaluđeri. Meni se nije menjao pet vekova, pa se i danas jede svinjetina i toči pivo.