Brodovi među salašima

KAKO ste stigli na naš salaš? Brodom. Usidrili smo se tu, na kanalu!" - Ovakva konverzacija, kako stvari stoje, vrlo brzo neće biti retkost. Nautičari, ne samo iz Srbije, već i iz cele Evrope, sve češće se odlučuju da se, na svojim plovilima upuste u otkrivanje još uvek prilično nepoznatih lepota koje im pruža više od 600 kilometara plovnih kanala u Vojvodini.

A na kanalima, kao i na tri plovne reke koje "presecaju" Vojvodinu, kako objašnjava Mirjana Živković, glavni inženjer za plovidbu u JVP "Vode Vojvodine", a takođe i iskusni nautičar, ima mnogo toga da se vidi.

- Imamo biser, koji je, nažalost, još uvek prilično neuređen i nije u potpunosti prilagođen nautičarima - objašnjava Živkovićeva. - I pored toga, stvari se, poslednjih godina značajno popravljaju, jer imamo sve više klubova, koji imaju svoje vezove na kojima nude "smeštaj", odnosno, vez sa priključkom za struju i vodu kolegama - nautičarima.

To se, kako kaže Živkovićeva, zahvaljujući internetu, brzo pročuje. Naši nautičari su kolegijalni i gostoprimljivi, tako da se, kako objašnjava Živkovićeva, uvek neko nađe da im pomogne oko nabavke neophodnih potrepština, a takođe i goriva za njihove brodove. Benzinska pumpa, na vodi, nažalost, radi samo u marini u Apatinu.

- Sve ove probleme lako pobriše lepota plovidbe, jer se, u nekih petnaestak dana, koliko je potrebno da se preplovi cela mreža kanala, mogu videti pravi biseri tehnološkog nasleđa, a može se, naravno, uživati i na čardama i salašima - kaže Živkovićeva. - To su, pre svega prevodnice, kojih na celoj kanalskoj mreži ima 17, a neke su zaista jedinstvene. To je pre svega prevodnica u Bezdanu, na kojoj je prvi put u Evropi primenjeno podvodno betoniranje. Vredi videti i prevodnicu u Malom Staparu, pored koje se nalazi isto tako star mlin, a i prevodnicu u Starom Bečeju, za koju se govorilo da je projektovana u ateljeu slavnog Ajfela...

BEZ NAJMA

ŠTETA je što nisu zaživeli pokušaji organizovanog iznajmiljavanja brodova za plovidbu kanalima i rekama - kaže Živkovićeva. - I za to, međutim, ima leka. Treba naći drugara, koji ima brod, i uživanje u plovidbi po ravnici je zagarantovano...

SISTEM

BILO bi odlično kada bi se razvoju nautičkog turizma pristupilo sistemski, na državnom nivou - ukazuje Živkovićeva. - U Srbiji imamo više od 65.000 registrovanih plovila, a kada se pogleda da ih je u svetu više od 6,5 miliona, jasno je koliki potencijal tu leži.