Preobraženje na vrhu Svete Gore

USPON na svetogorski vrh Atos i poseta Crkvi Preobraženja na šiljku belog planinskog diva jedan je od najvažnijih pokloničkih podviga za pravoslavne hrišćane. To naročito važi za svetogorske monahe, koji, po nepisanom pravilu, moraju bar jednom u životu do se ispenju na mesto među oblacima gde je, po predanju, hrišćanstvo odnelo veliku pobedu nad idolopoklonstvom. Legenda kaže da se tu nalazio veliki Zevsov hram koji se s vrha masiva survao u ponor čim je Bogorodica kročila na poluostrvo Atos, koje joj je sin Isus poklonio za vrt.

Istovremeno, uspon na najvišu tačku Svete Gore je i cenjen sportski poduhvat za planinare iz celog sveta koji u svim godišnjim dobima posećuju monašku republiku radi prelaska staze duge oko 10 kilometara sa oko 2.030 metara visinske razlike od morske obale do planinskog vrhunca. Najviše planinara uspinje se na vrh na praznik Preobraženje, koji podseća na događaj kad se Isus na gori Tavor prvi put prikazao apostolima u božanskom sjaju. Tokom preobraženjske noći, u hramu na vrhu Atosa i u crkvici Panagiji, na 1.530 metara nadmorske visine, održavaju se celonoćne službe koje su poseban doživljaj.

Poklonici i planinari najčešće polaze na Atos iz luke u Uranopolisu, gde se uzima hodočasnička viza - dijamontri, a brodski saobraćaj je redovan tokom cele godine. Tokom letnje sezone brodovi polaze i iz pristaništa u Jerisosu.

Postoje tri uobičajene početne tačke za uspon - manastir Velika lavra, skit Svete Ane i Karulja. Sve tri staze spajaju se na lokalitetu Kod krsta, na 800 metara nadmorske visine, gde se nalazi izvor i poslednje mesto gde može da se napravi zaliha vode za uspon.

Za one koji nemaju kondicije, ili im zdravstveno stanje ne dozvoljava da hodaju, na raspolaganju je tradicionalni svetogorski "taksi", mule koje mogu da ih odnesu do samog planinskog vrha. Mnogo češće one su angažovane za nošenje teških planinarskih ranaca, po ceni od 10 evra do crkvice Panagije.

Iako staza nije isuviše duga za uspon i silazak u jednom danu, potrebna je dobra fizička pripremljenost, pa se najviše poklonika odlučuje da prespava na platou ispred Panagije ukoliko je vreme toplo i suvo, ili u prostoriji za hodočasnike. Zato je neophodno poneti vreću za spavanje i podlošku, kao i odeću koja štiti od vetra i kiše, pošto se Atos začas nađe u oblacima.

Na hodočasnički uspon uglavnom se polazi u grupama koje organizuju planinarska društva i pokloničke agencije, a cene variraju od stotinak do nekoliko stotina evra, u zavisnosti od broja dana koji se provode na Svetoj Gori i, još više, od "apetita" organizatora.

Za uspon na Atos neophodno je dobiti svetogorsku vizu, koju obezebeđuje organizator. To je moguće uraditi i samostalno, obraćanjem Odeljenju za poklonike Svete Gore u Solunu bar nekoliko sedmica ranije. Oni koji su već na odmoru u Grčkoj mogu da se obrate i agenciji u Uranopolisu koja će to uraditi za kratko vreme, ali po višoj ceni.

Uspon na Atos najbolje je izvesti od maja do oktobra, jer se tokom zime temperatura spušta veoma nisko, kiše su veoma česte, a staze se pokazuju u svom pravom svetlu, kao vododerine kojima jure bujice.

ULAZNA taksa za Svetu Goru košta 25 evra po osobi, odnosno 15 evra za studente. Iz Soluna do pristaništa za Atos potrebno je putovati oko dva sata. Brod iz Uranopolisa polazi u 9.45, a iz Jerisosa u osam ujutro tokom turističke sezone. Pored ovih velikih trajekata, moguće je ukrcati se i u glisere "mikre", gde je karta nekoliko puta skuplja.

Brod iz Uranopolisa "Aksion Estin" do centralne svetogorske luke Dafni stiže za oko 90 minuta, stajući u pristaništima svih usputnih manastira. Za uspon na Atos iz skita Svete Ane ili Karulje preseda se na brod "Agija Ana".

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"