Molitva na strmim liticama

PODJEDNAKO blizu i jednako atraktivni i za one koji letuju u Pijeriji odnosno olimpskoj regiji (Paralija, Leptokarija ili Nei Pori), kao i za putnike koji produžavaju ka Pargi, Krfu, Lefkadi ili Kefaloniji - leže Meteori, monaški grad na stenama, udaljen oko 850 kilometara od Beograda.

Ovi neoverovatni kameni gorostasi, najznačajniji pravoslavni centar u Grčkoj posle Svete Gore, izgledaju kao da ih je neka ruka tek slučajno spustila u severozapadnu Tesaliju. Ne zna se šta deluje nestvarnije - sama kamena šuma ili manastiri, čvrsto priljubljeni uz njene litice. Nekoliko je teorija o ovom geološkom fenomenu, a najuverljivija kaže da su neobične stene, sa pećinama-kraterima kao na Mesecu, nastale taloženjem kamenja i blata u ušću jedne reke, koja se ulivala u Tesalijsko jezero. Posle odvajanja Olimpa i Ose, jezerska voda je našla izlaz u Egejsko more. Tokom miliona godina, pod dejstvom kiše, vetra i zemljotresa, talog se rascepio u ogromne zbijene stene.

Prvi pustinjaci počeli su da dolaze u šupljine stena, visokih i do 400 metara, u 11. veku. Do sledećeg stoleća nastaje prva asketska zajednica - Skiti Dupjanis ili Skiti Stagon. Ime Meteori dobijaju u 14. veku, kada Sveti Atanasije Meteorski, iguman manastira Veliki Meteori, odnosno Preobraženje (Metamorfozis), formira organizovanu manastirsku zajednicu na najvećoj, Velikoj širokoj steni.

Pustinjaci su se u davna vremena peli na stenu pomoću skele napravljene od greda, učvršćenih klinovima u pukotine. Tragovi skela mogu se videti i danas. Od nekadašnjih 24 manastira, danas je sačuvano samo šest, od kojih dva ženska.

Kada gledate iz Kalampake, gradića u podnožju, sa leve strane su grupisana četiri - Veliki Meteori, Sveti Nikola, Varlam i Rusanu, a sa desne dva - Sveti Stefan i Sveta Trojica. Skoro svi, osim manastira Rusanu, rade dvokratno i jednom nedeljno zatvaraju kapije za turiste.

Do podnožja svakog manastira možete stići kolima, odakle vode stepenice do monaških zidina. Ulaznica za svaki manastir je po tri evra. Mnoštvo cveća, restaurisane freske vizantijskih boja, kosturnica, muzeji, zvonici i vidikovci sa kojih puca pogled na Kalampaku i okolinu - sve to začinjeno japanskim, ruskim, rumunskim, srpskim i grčkim žamorom turista, oko kojih brojne mačke "prose" hranu.

Sveti arhijerejski sabor Grčke crkve proglasio je teritoriju Meteora, 1995. godine, za sveto mesto. Četvorokrevetna soba u Kalampaki ili obližnjem Mecovu može se naći po ceni od 60 evra pa naviše, za noćenje s doručkom.

SRBIN VODI MANASTIR

U 14. veku Stefan Dušan okupirao je Tesaliju i polubrata Simeona imenovao za despota Atolije. Posle Dušanove smrti, Simeon se proglasio kraljem i carem, i ujedinio Tesaliju i Epir. Bio je veoma pobožan i pomagao Meteore, a njegov sin Jovan Uroš Paleolog odrekao se prestola, postao brat Joasaf i nasledio Svetog Atanasija kao iguman Velikih Meteora.

BURE OD 12.000 LITARA

U Velikim Meteorima čuvaju se stari rukopisi, prenosive ikone, ali i uniforme i oružje u muzeju ustanka. U Varlamu je naročito atraktivno starinsko ognjište sa tučanim posuđem i bure od 12.000 litara, dok je za manastir Svete Trojice karakterističan Narodni folklorni muzej. U manastiru Svetog Stefana čuva se lobanja Svetog Haralampija, za koju se veruje da je čudotvorna, ženski manastir Rusanu okupan je cvećem, a u Svetom Nikoli su autentični delovi fresaka iz 14. veka.