Bali - najlepši biser Indijskog okeana

Bali, maleno ostrvo u sklopu Indonezije, može se prokrstariti za nekoliko dana. Četrnaest sati letenja od Srbije do glavnog grada Denpasara, uz osam sati čekanja na aerodromu, brzo se zaborave kada se ugleda lepota na svakom koraku. Izgleda kao da je Svevišnji razmišljao o svakom detalju, kada je odlučio da ovo rajsko ostrvo "izroni" iz Indijskog okeana.
Opasano dubokim koralnim grebenima, u potpunosti je zaštićeno od snažnih talasa, koji se u naletu lome o ivice atola i ne dozvoljava im da u svojoj snazi stignu do obale. Na mestima gde im je "dopušteno" da zalivaju peščane plaže, čine to neumoljivom silinom da posmatraču ne ostaje ništa drugo, već da širom otvorenih očiju posmatra to čudo prirode sa istinskim strahopoštovanjem. Nekoliko metara visoki talasi, jedan za drugim, nadiru iz modrih dubina, sudaraju se i lome, praveći visoke vodene stubove nalik gejzirima, pre no što stignu na obalu i razbiju se o stene ili zaliju celu plažu.

O plažama Balija gotovo da se sve zna sa razglednica kojima turističke agencije mame putnike željne avanture iz celog sveta. I dolaze iz svih krajeva, pa se čitav bogovetni dan na svakom koraku čuju najrazličitiji jezici. Ipak, najviše je Australijanaca, kojima je Bali "u komšiluku", tri do četiri sata leta...

Što se plivanja tiče, bogovi Balija nisu u junu bili naklonjeni kupačima. Na talasima su mogli da uživaju samo izuzetno vešti surferi i ronioci u zaklonjenim koralnim uvalama. Iako je ovaj period godine povoljan, sušni, na opšte čuđenje i iznenađenje čak i domaćina, kiša je padala gotovo svaki dan, povremeno je duvao vetar, a okean je bio "razgoropađen". I da je bilo potpuno mirno, mnogi se ne bi okupali na kilometrima dugačkim rajskim plažama Sanura, Kute i sličnih mesta jer uprkos lepoti obale, retko gde je voda duboka da u nju možete da uronite, a zbog korala ne može normalno ni da se hoda. Meštani ipak očekuju da će posetioci u narednom periodu imati više sreće sa vremenom, na prekrasnim peskovitim plažamaDžimbaran, Seminjak, Lidžijan, Pandava ili Padang- Padang...

Balinežani su posebno ponosni na Padang- Padang plažu, jer je tu vreme provodila Džulija Roberts dok je snimala film. Kada je okean miran, na svakoj plaži može da se istinski uživa. Tada turistima može i da se posreći, pa da na plaži Lovina, na svernom delu ostrava, vide neverovatan ples jata delfina, koji tu dolaze svako jutro u cik zore.

Nusa Dua, ekskluzivni deo Balija, posebna je atrakcija. Da nema brojnih, ogromnih statua posvećenih paganskim bogovima, turisti ne bi ni imali osećaj da su u ovom specifičnom delu sveta. Uređeni putevi i saobraćajnice presecaju parkove uz mnoštvo zelenila, što je planski građeno još pre 45 godina. Okružuju zadivljujuće hotelske komplekse, uglavnom poznatih svetskih lanaca.

U drugim delovima ostrva, Balinežani ostaju i dalje verni svojoj tradiciji. Statue bogova inspirisane hindu religijom su na svakom koraku, a spomenici podignuti značajnim ličnostima izuzetno retki. Izuzetak je spomenik obožavanom predsedniku Sukarnu u Kuti.

Tradicionalno izuzetno religiozni, tokom minulih vekova podigli su više od hiljadu hramova. Gotovo svakodnevno slave jednog od brojnih bogova, priređujući "ceremonije". Hramove opasuju karakterističnim obojenim tkaninama, zavisno od toga da li žele da se zaštite od zlih ili privuku dobre duhove. Imaju i svoje kućne bogove, kojima svakodnevno ispred vrata ostavljaju darove u specijalno napravljenim korpicama.

Mnoge hramove u dubini ostrva "guta" prašuma, koja se zbog kiše i povoljne klime širi neverovatnom brzinom. Najpoznatiji primer drevnog hrama, koji polako i neumitno nestaje u gustom rastinju, je u "Šumi majmuma", nedaleko od Ubuda. Šuma je zanimljiva po kolonijama majmuna, koji žive u prisnoj zajednici sa meštanima na obodu. Čitave majmunske porodice se motaju oko nogu posetilaca i vrebaju priliku da otmu neku sitnicu. Posebno su im omiljene naočare. Zavlače se i u radnjice, šetaju popločanom ulicom, sede na zidićima, ne obazirući se mnogo na povike ljudi koji pokušavaju da ih oteraju. U potrazi za hranom, odlaze u susedna sela gde im daju svež pirinač.

Balinežani se, uprkos razvoju turizma koji im je najisplativiji, ne odriču uzgoja pirinča. Dok krče džunglu za izgradnju novih hotela i letovališta, ne diraju pirinčana polja. Pognuti radnici, sa "vijetnamskim šeširima", mogu se videti na svakoj plantaži, dok se usredsređeno bave ovom namirnicom. Pirinač je za njih isto što i nama pšenica i hleb, zato ga gaje sa posebnom posvećenošću. U kuhinji Balija gotovo da ne postoji jelo bez ove namirnice.

Miris i ukus hrane oplemenjene domaćim začinima dugo ostaje u nosu i na jeziku. Kao, uostalom, i manguste, vanile i ostalih aromatičnih čajeva, koji se spremaju u vidu praškastog pudera. Ne kuvaju se, već se samo preliju vrelom vodom i slade po želji braon šećerom ili medom. Ukus ovih čajeva je jedinstven kada je zaslađen medom divljih pčela. Uživanje je posebno ako ispijanje čaja prati tiha ambijentalna muzika Balija ili na otvorenom, dok se mirisi egzotičnog rastinja stapaju sa mirisom omamljujućih čajeva.

LUVAK KAFA - NAJSKUPLjA NA SVETU

Slika o Baliju nije potpuna dok se ne proba njihova čuvena kafa "arabika" i "robusta", kao i u svetu najpoznatija i najskuplja "luvak kafa". E sad, "arabiku" i "robustu" smo probali i uverili se da ima posebnu aromu, miris i ukus, a od "luvaka" smo, uprkos velikoj znatiželji - odustali, kada smo čuli na koji način se prizvodi. Nije vredelo ubeđivanje domaćina da je ta kafa nešto najbolje i da se za nju u svetu odvaja ogromna suma novca...

Na plantažama Balija luvak "bere" cibetka, simpatična životinja sa krznom, dugačkim repom i noktima, nalik mungosu. Kada je u svom kavezu prišla da nas onjuši, upozorili su nas da ima oštre zube. Ona se zubima pridržava vešto za grane kafe i bere zrnevlje, nepogrešivo birajući najveće i najukusnije plodove. Kada ih pojede, zrnevlje se ne vari, već se samo obloži sokovima koji s kafe uklone deo kofeina i proteina, zbog čega je napitak kasnije blaži, nema gorčinu i aromom podseća na čokoladu. Cela zrna cibetka izbaci u izmetu, a ona se potom čiste i više desetina puta ručno peru, suše, peku, melju i pakuju.

Na Baliju je 200 grama ove kafe oko 30 evra, dok u Britaniji samo nekoliko gutljaja u maloj šoljici košta čak 50 funti! U Milanu je šolja oko 15 evra, u većini gradova 50 dolara, a može da se nađe i u Beogradu. Cenu očigledno određuje ponuda i potražnja jer jedna cibetka godišnje uspe da proizvede samo 4 do 5 kg zrna, što je malo za svetsko tržište.

ZALAZAK SUNCA KOD HRAMA TANAH LOT

Najupečatljiviji od svih hramova je Tanah Lot, izgrađen u 16. veku, na vrhu stenovitog minijaturnog ostrvceta koje izviruje iz zapenušanih talasa. U vreme plime, voda doseže do zidova hrama zapljuskujući ga sa svih strana, ali on vekovima odoleva njenim naletima, što ostavlja posetioce bez daha. Hram je izgradio jedan od poslednjih sveštenika, koji su sa Jave stigli na Bali, a postoji verovanje da ga od zlih duhova i provalnika čuvaju otrovne zmije. Tu je, inače, jedan od najlepših zalazaka sunca, pa je u večernjim satima neopisiva gužva.