Ponuda brža od potražnje

UPRKOS tome što je poslednjih godina u hotele u Srbiji uloženo više od 500 miliona evra, popunjenost objekata iznosi 30 odsto i taj novac se godinama neće vratiti investitorima.

Ulagali su privatnici, ali i država kako bi se podigao kvalitet usluge i smeštaja. U pojedine hotelske sobe uloženo je od 70.000 do 200.000 evra! Na taj način broj hotela u Srbiji se drastično povećao, a Beograd sada ima 91 kategorisan hotel.

- Hotelijerska ponuda u Srbiji razvija se brže od potražnje - kaže Gergi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera HORES. - Beograd ima 91 hotel, što zvuči mnogo, ali to je šest puta manje nego u Budimpešti i 20 puta manje nego u Pragu!

Međutim, broj hotela u prestonici i Srbiji nije problem, već popunjenost kapaciteta. Jer, kreveti su, u proseku, popunjeni samo 29 odsto. Tačnije, sobe su popunjene 42 osto. Ovo je veoma niska popunjenost i kada se uporedi sa Madridom, gde je 61 odsto kreveta neprestano puno. U ostalim evropskim prestonicama popunjenost se kreće oko 80 odsto.

- Veoma smo zabrinuti zbog ovakve situacije - ističe Genov. - Moramo da otkrijemo razlog. Prosečna cena noćenja u prestoničkim hotelima sada iznosi 60 evra, što je za 30 odsto manje u odnosu na cenu od prošle godine. Pošto ne znamo pouzdano šta je razlog, HORES je osnovao Centar za istraživanje u hotelijerstvu.

Udruženje hotelijera je već sprovelo jedno istraživanje među gostima prestoničkih, ali i hotela u čitavoj Srbiji. Prvi podatak je bio očekivan - zadovoljni gosti se vraćaju istim hotelima. Preliminarni podaci ovog istraživanja o stepenu zadovoljstvu gosta pokazalo je šokantan podatak. Naime, do sada se verovalo da u prestoničkim hotelima uglavnom spavaju poslovni gosti, a ispostavilo se da su više od polovine - turisti. Naročito tokom leta broj poslovnih turista pada na 15 odsto. Dakle, Beograd posećuju strani i domaći gosti kako bi uživali u vikend-provodu, nekom koncertu, događaju, razonodi... Naročito veliki broj turista su ljudi iz dijaspore.

- Neophodno nam je svakodnevno praćenje broja gostiju po hotelima - naglašava Genov. - Takav monitoring će sigurno uroditi plodom. Moramo da otkrijemo koji su prazni dani i kada ima najmanje turista kako bismo tada osmislili manifestacije i privukli turiste. Takođe, pod hitno mora da se profiliše šta je to turistički proizvod Beograda i Srbije. Retko ko je od investitora planirao novac za promociju i kampanju. Većina marketinga odnosi se na promociju koju svi očekuju od turističkih organizacija. To mora da se promeni i da se krene u aktivnu kampanju na tržištima koja su naša ciljna grupa.