Homolje u pesmi i zlatu

DREVNI narodni običaji, neobična, često mistična verovanja, burna istorija, šarm i patina davnih vremena. I, zlato! Kad se pomenu Homolje i Kučevo prva asocijacija su planine, šume, u davna vremena hajduci, narodna nošnja živopisnih boja, bogata kuhinja i, naravno, zlato.

Kučevo je simpatična varošica koja kao da se sakrila u nedrima Homoljskih i Zviždskih planina, zaklonjena masivom Severnog Kučaja. Priroda je ovom mestu i ovom kraju podarila ono što bi svako poželeo: zlatonosnu reku Pek.

-Čitav ovaj kraj je prepoznatljiv po rudarstvu i po tome što je bogat zlatom -pojašnjava Nebojša Brsanović, direktor Turističke organizacije Kučeva.-Nekada je na obalama Peka bilo mnogo tragača-ispirača zlata. Danas, tek po koji. A da zlata u Peku ima, to niko ne spori...

Početkom 20. veka zlato se ovde vadilo i bagerima. Hroničari su zabeležili da je od 1934. do 1955. godine specijalni bager izvadio oko sedam tona zlata. Uporni tragači su se, ipak, uzdali u zlatonosni Pek.

-Najvažniji alat svakog tragača su lopata, pralište i ispitak - tvrdi Živorad Jakobović, ispirač zlata iz sela Voluje.- Mukotrpan je to posao, pun neizvesnosti, ali ako sreća posluži, zarada je sasvim pristojna.

Nije Kučevo poznato samo po zlatu i po njegovim ispiračima, po tragačima za ovim plemenitim metalom. Ovde se već decenijama održava Smotra izvornog stvaralaštva "Homoljski motivi". Prelepa manifestacija koja je uspela da sačuva autentičnost, drevne narodne običaje i da okupi folklorna društva iz cele Srbije.

Imaju ova varošica i njena okolina i mnogobrojne pećine, od kojih su najpoznatije Ravništarka i Ceremošnja. Prva se ponosi samo jednom kitnjastom dvoranom po imenu "Crni dvorac", a Ceremošnja sa tri velike dvorane. Sve ostalo im je zajedničko: prelep pećinski nakit i ambijent koji odmah oduševi svakog posetioca. Po lepoti je takođe poznata i Dubočka pećina. Sa puno uvažavanja svoje bogate prošlosti, u Kučevu će vam kazivati i o arheološkom nalazištu Kraku Lu Jordan, rimskom rudarsko-metalurškom centru iz trećeg veka nove ere.

Iznedrio je ovaj i mnoge poznate ličnosti: u Kučevu je rođen Đorđe Marjanović, legenda domaće zabavne muzike; obližnje selo Neresnica je rodno mesto velikog srpskog pesnika Stevana Raičkovića, a čuvena predratna glumica Žanka Stokić je deo detinjstva provela u Rabrovu, selu nadomak Kučeva.

Reke, vodopadi, vrela, jezera, vodenice. Široka je lepeza prirodnih lepota Kučeva i njegove okoline. Ako je išta priroda mogla da podari ovom kraju onda su to šume i reke. Ali, zlatonosne reke! Nije zato neobično što svaka priča ovde počinje i što se završava o zlatu. Uostalom, ispiranjem zlata na Peku bavili su se Kelti, Rimljani, Sloveni. Opčinjen lepotom Zvižda, ali i zlatom kralj Aleksandar Karađorđević je u blizini Peka sebi sagradio vilu, a njegov bager je iz reke vadio zlato.

Homoljsko jagnje, med, pečurke, sir, lekovite trave sa obaližnjih planina. Hrana je ovde iz netaknute prirode, a recepti mnogih specijaliteta se prenose s kolena na koleno. Bili smo u prilici da probamo i da vidimo kako Miladin Sulejmanović iz Petrovca na Mlavi priprema čuvene "vlaške žmare".

-Ovčije meso se kuva celu noć - zabeležili smo njegov recept.-Od ostalih sastojaka tu su ovčije mleko, praziluk, kukuruzno brašno i zaprška. Dobro se sve to promeša, i eto hrane koju možete da probate samo u homoljskom kraju.

Kad sa brda "Jelena stena" pogledate na panoramu Kučeva i krivudavi, zlatonosni Pek učiniće vam se kao da je po ravnici Zvižda neko prosuo najlepše bisere. Na ovom brdu je iznikao i veliki metalni krst, i ono sada važi za omiljeno gradsko izletište, za vidikovac sa kojeg se, kao na dlanu, vidi kučevska varoš i čitava kotlina Zvižda.

Iako nove tehnologije i ukupna zbivanja u društvu i ovde donose promene, Kučevo je uspelo da sačuva ponešto od starog šarma i patinu prohujalih decenija. Zato ovde možete videti temperamentne vlaške igre i drevne narodne običaje, neobičnu nošnju, zaostavštinu koja se čuva i prenosi, osetiti kulturne vrednosti, čuti legende o hajducima, posebno o čuvenom Ivanu Babejiću, ali i legende o zlatu. Ponosi se Kučevo i Međunarodnim festivalom televizijskog etnološkog filma, baš kao i pozorišnim svečanostima "Žanki u čast".

Živi Kučevo životom simpatične, mirne varošice u uvek mističnom Homolju. Samo se reka Pek ne menja. Ona je podjednako zlatonosna kao i u davna vremena, krijući i dalje zlatni tovar i strpljivo čekajući nove tragače zlata...

KLISURE I POTOCI

KROZ stoletne bukove šume Zvižda teku brze reke i potoci, od kojih mnogi, baš kao i Pek, kriju zlato. Bistri planinski potoci, kako su zabeležili ovdašnji hroničari, ne protiču samo kroz živopisne klisure, već i kroz prelepe pećine. Jedan od takvih potoka, ili kanala kako ga ovde nazivaju, je u pećini Ravništarka. Dugačak je oko 500 metara.

Kad je vedro, sa najviših vrhova Zvižda se može videti i Dunav, i to u delu kad ulazi u Đerdapsku klisuru.

KAKO STIĆI

KUČEVO je od Beograda udaljeo oko 135 kilometara. Putuje se autoputem Beograd-Niš do isključenja za Požarevac, zatim zaobilaznim putem za Požarevac i dalje magistralnim putem do ovog mesta.

Od Požarevca je Kučevo udaljeno 54 km, od Majdanpeka 45, od Petrovca na Mlavi 30 km, koliko ima i do Golupca, na Dunavu. U gradu možete odsesti u hotelu "Rudnik".

Foto: Miroslav Stefanović