Društvo

Krenite stazama gde je rođena civilizacija

B. Subašić

09. 04. 2016. u 16:33

Blago Đerdapske klisure, najdužeg evropskog kanjona, prepoznato svuda u svetu. Pre oko 9.000 godina stvoreno prvo uređeno urbano naselje i počelo računanje vremena. Šta se sve može videti u Muzeju Lepenski vir

Крените стазама где је рођена цивилизација

LEPENSKI vir je deo Đerdapa, najduže klisure Evrope, gde je pre oko 9.000 godina začeta moderna civilizacija. Na krečnjačkoj padini nasuprot monumentalnoj steni Treskavac, stvoreno je prvo uređeno urbano naselje sveta.

Kraj dunavskog vira, bogatog ribom, lovci sakupljači više nisu imali potrebe da lutaju u potrazi za hranom, koju im je reka izdašno pružala. Tako im je ostalo dovoljno vremena da postanu prvo ljudsko društvo u kome je obavljena podela rada, pa je neko gradio kolibe, neko pripitomljavao prve životinje, a prvi baštovani sveta su otkrivali kako se gaje jestive biljke.

Ipak, najveća revolucija koju je doneo Lepenski vir je stvaranje prve monumentalne umetnosti i početak računanja vremena. Pleme Lepenaca je hranilo i čuvalo svoje vajare zbog njihovog čudesnog talenta da u velike kamene oblutke uklešu ribolike likove, možda božanstva životodavnog Dunava.

Ta vajarska dela s tajanstvenim licima i rekonstrukcija naselja Lepenaca mogu se videti u Muzeju Lepenski vir, koji posetiocima prikazuje i izuzetan film o tome kako je ovu veliku civilizaciju otkrio akademik Dragoslav Srejović tokom izgradnje Hidroelektrane "Đerdap".

Ipak, da bi se shvatilo zašto se baš ovde desila neolitska revolucija, potrebno je prošetati okolnom riznicom jedinstvene prirodne baštine.

Gledajući iz Lepenskog vira, pogled kao magnet privlači moćni vrh Treskavac s rumunske strane, koji se odvajkada u narodu koristi kao svojevrstan kalendarski "instrument".

Istraživači, arhitekta Hristivoje Pavlović i dr Aleksandra Bajić su krenuli tragom lokalnog predanja da se na letnju dugodnevicu sunce "dva puta rađa" na Lepenskom viru. U praskozorje prvi sunčev zrak kao snop reflektora nakratko blesne kraj levog boka Treskavca, a zatim klisura ponovo utone u sumrak.

Sunčevi zraci iza brda potom prave oreol oko njegovog tamnog trougla, a vrhunac prirodnog spektakla je kad sunčev krug "iskače" tačno na vrh Treskavca gde zasija kao ogromno oko.

Posle objavljivanja ove priče, u javnosti je već počelo formiranje turističkih grupa koje žele da dođu i posmatraju ovaj fenomen, pa će Treskavac verovatno postati "srpski Stounhendž".

STENA SOKOLOVAC

Neposredno uz Lepenski vir počinje kratka i živopisna klisurica Boljetinske reke, koja u raznobojnim slojevima, nalik na parče torte visoko pedesetak metara, prikazuje istoriju planete. Put uz brdo, kroz prozračnu šumu i bistre penušave potoke vodi ka vidikovcima zbog kojih je Nacionalni park "Đerdap" bez premca u Evropi, a stena Sokolovac omiljeno mesto izletnika.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Dr

09.04.2016. 18:56

( 60 ) ( 11 )

У Лепенском Виру рођена је српска, и европска култура и писменост, тј сви језици којим се данас говоре у Европи, а насталих од српске азбуке тј Србице.

( 60 ) ( 11 )

Рашо

09.04.2016. 22:49

( 72 ) ( 7 )

@Dr - Најкраће речено, то је колевка цивилизације белог човека. Први смо схватили кретање сунца и планета, временски циклус и на основу тога напредовали. Уследило је писмо, уметност, насеља, .... То је кључни разлог данашњег односа "европе" према нама. Једноставно то не могу да нам опросте и поднесу!А још кад би некако постигли да наша деца у школама уче истину а не лажи берлинско - бечке историјске школе, много тога би кренуло боље, другачије ....

( 72 ) ( 7 )

Akril

11.04.2016. 21:10

( 12 ) ( 7 )

@Dr - Teorija o doseljavanju Slovena na Balkan ( tzv "Bečka škola"), nikada nije dokazana ali nije ni teorija o "Srbima - najstarijem narodu galaksije". A i bilo bi razočaravajuće...bolje je verovati i da od majmuna potičemo nego tako primitivnih ljudi ( i to u 21. veku )

( 12 ) ( 7 )

iz glave

10.04.2016. 23:03

( 25 ) ( 13 )

prvi ljudski kalendar (kolo dar), pre neki dan je počela 7526g jedinog srpskog kalendara (otud latini ismevaju 1. april), pa prvo topljenje metala, prva slova, zapisi i pisani zakoni, a tek kada shvatimo da četiri C nisu slova nego (t)ocila kresiva oko krsta na koje je Tesla namotao kalem...Bože valjda se dozivamo pameti

( 25 ) ( 13 )