Klivlend: Grad rokenrola, Rokfelera i 112 nacija

Marko Lopušina

13. 12. 2010. u 13:00

Reporter “Novosti” u gradu, koji je tri puta uzastopno proglašen za najbolji američki grad za život

Klivlend, ili, kako ga još zovu, "šumski grad", zbog velikih i prostranih parkova, kroz koje trče jeleni i srne, ali i miševi na koje je lov bez dozvole zabranjen. Uz to raskošno zelenilo i vegetaciju, lepota njegove prirode upotpunjena je i jezerom Iri, na čijim obalama se prostire. U njegovim lepo uređenim predgrađima živi uglavnom bogatiji i srednji sloj, a centrom “vladaju” biznismeni, hotelijeri, kao i turisti.

Grad koji čuva baštinu 112 nacija, tri puta zaredom proglašen je za najbolji američki grad za život, ali i za poslovne sastanke. Klivlend ima oko pola miliona stanovnika, a šire područje grada više od dva i po miliona. Grad je 1796. godine osnovao geometar Mozes Klivlend, koji je ar tada pustog zemljišta plaćao 41 cent. Brzo se razvijao i postao centar teške industrije, pre svega, čeličana i automobila. Poslednjih decenija, zbog krize, Klivlend se orijentiše na poslove osiguravajućih korporacija, finansijskih društava i medicinskih centara, univerziteta, a razvijen je sport i turizam.

- Naš grad je imao tu sreću da je početkom 20. veka postao stecište evropske inteligencije, koja je ovde udarila temelje medicine, zatim obrazovnog sistema i religije. Otuda je Klivlend vremenom izrastao u grad bolnica i klinika, grad državnog univerziteta, kao i grad crkava. Mi imamo više od pedeset državnih i privatnih klinika najvišeg ranga na svetu, Univerzitet Klivlend sa 29 fakulteta i mnogo instituta, kao i više od stotinu hramova svih veroispovesti – nabraja nam gradonačelnik Frenk Džekson.

Kao Amerikanac italijanskog porekla gradonačelnik pominje Rimokatoličku crkvu, ali nam kaže i to da je Klivlend dugo godina bio grad masona. Naime, Bratstvo slobodnih zidara u Klivlendu ima svoj veliki masonski hram, koji je sedište više od 15.000 američke masonske braće. Kako je masonerija u SAD, za razliku od Evrope, javno društvo, turisti mogu da posećuju kuću Bratstva slobodnih zidara. Svoje hramove imaju i Vitezovi Templari, ali i ljubitelji đavola i Drakule.

Nije to jedina neobična atrakcija ovog grada na obalama jezera Iri, jer je, na primer, u Klivlendu 1937. godine osnovan Nacionalni institut za čips. A u novije vreme poznat je po Rokenrol muzeju u okviru kog se nalazi i rokenrol Hol slavnih, kao i velika koncertna dvorana. Muzej je smešten u posebno građenom zdanju futurističkog izgleda, u kome se nalazi izložbeni prostor sa zbirkama biografija velikih rokera, njihovih pesama i instrumenata. Ova jedinstvena muzička arhiva rokenrola nastala je u aprilu 1983. godine, po ugledu na muzeje u Menfisu, Sinsinatiju i Njujorku. I dok su muzeji u ovim gradovima nastali kao arhiva velikih producentskih kuća, u Klivlendu je skromnu rokersku baštinu čuvao disk-džokej Alan Frid. On je, naime, utvrdio da je Čak Beri 1957. godine održao prvi rok koncert.

Kada se početkom devedesetih godina prošlog veka glasalo koji će od gradova biti grad rokenrola, Klivlend je dobio 600.000 glasova više od svojih protivkandidata. I donaciju od 65 miliona dolara od države, da izgradi ovaj muzej. Prvi direktor bio je dr Brus Konfort, bivši rok i folk muzičar, profesor folklora i etnomuzikolog, koji bio ekspert za bluz. Boreći se sa građevinarima i kolekcionarima, Konfort je uspeo da otvori Muzej rokenrola 2. septembra 1995. Centralne ličnosti ove svečanosti bili su Litl Ričard i Joko Ono. Muzej danas ima dva miliona jedinica arhivske građe, koju su posebno obogatili pevači Roj Orbison i gitarista Džordž Harison, kada su podarili svoje originalne snimke i filmove sa koncertnih turneja po svetu. Na čitavih osam spratova čuva se sve što su u muzici stvorile rok legende poput Elvisa Prislija, “Bič Bojsa”, “Bitlsa”, “U2”, Boba Dilana, “Kleša”, “Dorsa”, Roja Orbisona.... Najveću pažnju posetilaca privlači kolekcija "500 najlepših pesama", sa snimcima bluz pevača i orkestara iz 1920. godine, ali i šest pesama

“Rolingstonsa”. Koncertna kolekcija ima originalne snimke nastupa “U2”, Pati Smit, Sajmona i Garfankla, Lu Rida, Arete Franklin, Stiva Vondera, Stinga i Bili Džoela. U Holu slavnih izloženi su arhivski dokumenti, među kojima dominiraju Džejms Braun, Fets Domino, Rej Čarls, Čak Beri, Badi Holi i Džeri Li Luis. Nastupi ovih klasika rokenrol muzike mogu se videti na najnovijoj tehnologiji 3-D kao koncert filmovi, ili se snimiti na MP3 i poneti. Puna cena karte je 22 dolara. Godišnje muzej u gradu rokenrola poseti više od pola miliona ljudi.

Klivlend ima svoju Kuću bluza, Narodni teatar, ali i svoje zvezde. Najpoznatiji Klivlanđani bili su Pol Njumen, “oskarovac” i jedan od najcenjenijih američkih glumaca, koji je rođen u ovom gradu 1925.godine, i Eliot Nes, nesalomivi tužilac SAD koji je gonio Al Kaponea i umro u Klivlendu. Danas njegov grob najradije posećuju strani turisti.

Za poslovne ljude i one koji sanjaju američki san najvažnija ličnost ovog grada je milijarder Džon David Rokfeler, koji je ovde sa 12 godina zaradio svoj prvi dolar. Rokfeler je udario temelje poslovnog života u Klivlendu, zbog čega smo jako ponosni.

- U Klivlendu živi 112 nacija iz celog sveta. Ja sam italijanskog porekla. Ima puno Poljaka, Rusa, Nemaca, Francuza, ali i Jevreja i Srba. Poštujući tu nacionalnu pomešanost grad je još pre sto godina formirao Kulturnu baštu u kojoj je svaka nacija podigla svoj vrt. Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara. Ideju je osmislio Leo Veidental, a diznajnirao je arhitekta Ernest Bovdič. Jedna od prvih nacija koja je “sadila” baštu bila je ispred Kraljevine Jugoslavije, koja je 1930. godine u svom vrtu podigla bistu Petra Petrovića Njegoša – otkrio nam je ovu malu istorijsku tajnu gradonačelnik Frenk Džekson.

U ovom patriotskom činu učestvovao je arhitekta Đorđe Voinović, čiji je sin Džordž Voinović bio gradonačelnik Klivlenda od 1978. do 1988. godine, a danas je senator SAD.

SRPSKA BAŠTA

Kulturna bašta Klivlenda 112 nacija nastala je kao potreba da doseljeni narodi sačuvaju svoj kulturni identitet, ali i kao izraz protivljenja amerikanizaciji po svaku cenu. Srpska zajednica u Klivlendu uspela je da na parčetu tog parka, plac broj 32, podigne novu Srpsku kulturnu baštu. U njoj se danas nalaze biste srpskih velikana Njegoša, kralja Petra i Karađorđevića, naučnika Mihaila Pupina, genija Nikole Tesle i svetog Save. Njihove likove u bronzi uradili su vajari Drinka Radovanović, Robert Faulker, Mat Rebrović i Kris

MekKoneli.

- U ovom jedinstvenom parku uskoro planiramo da postavimo i biste drugih srpskih velikana, kao što su, na primer, patrijarh Pavle, Vuk Karadžić, Dositej Obradović, ali i sveti Nikolaj Velimirović, koji je preminuo u SAD – otkrio nam je malu tajnu Aleks Mačeski, počasni srpski konzul, biznismen i patriota, koji je oživeo Srpsku kulturni baštu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Mila Aleksic

14.12.2010. 03:26

Od 1960. do 2000. polovina stanovnistva je napustilo Klivlend i naselilo okolne gradove i novopodignuta naselja. Danas u Klivlendu ponajvise zive Afro-Amerikanci. U Slavik-vilidzu gotovo da vise i nema Slovena. Glumica Heli Beri je iz Klivlenda. U Klivlendu je kuca u kojoj je ziveo autor Supermena. U Kavalirsima je igrao Sasa Pavlovic. A Eliot Nes je ziveo u gradicu Bej Vilidz. Novinar u Plejn Dileru je Dzon Petkovic. U Klivlendu se sve vise zatvaraju katolicke crkve. Dve srpske su u Parmi.

peter

16.12.2010. 04:16

@Mila Aleksic - Pored drzavnog universiteta u Klivlendu koji je sasvim u redu ali ne i najvise klase nalazi se i univerzitet Case Western Reserve University, vrhunska svetska naucna ustanova , pored ostalog i sa velikim brojem Nobelovih Lauerata. M. Pupin je dao $ 50 000 za jednu laboratoriju koja nosi ime Michelson, naucnika koji je izmerio prvi brzinu svetlosti, U universitetskom krugu nalaze se i cetiri museja nacionalne i svetske reputacije i odmah masivne Klivlend Klinike, vrhunske medecinske ustanove.

Pedja Doboj

15.12.2010. 03:38

Ispred crkve Svetog Save ima bista generala Draze Dragoljuba Mihajlovica , mozda ste zaboravili ili nije bas vazno da se spomene.

Milence

20.12.2010. 21:56

@Pedja Doboj - Pedja, to je verovatno u ovom trenutku politicki nekorektno da se pomene. Titovi sledbenici jos uvek kontrolisu zivot u Srbiji, pa onda Draza nije mogao da "upadne" u tekst.

dragan

15.12.2010. 15:57

Klivlend ima nadimak "greska pored jezera" (mistake by the lake), jer je imao vrlo lose trenutke u proslosti, i nije bas mnogo popularan. Spada u najsiromasnije vece gradove u Americi Reka Kajahoga koja protice kroz Klivlend je pre tridesetak godina bila toliko zagadjena da se u jednom trenutku ZAPALILA i dobro gorela!! Iz nekog razloga je popularan u TV serijama, tako da se na primer dve novije americke popularne TV serije dogadjaju u Klivlendu.