I Nišlije sad muči ambrozija!

IAKO je ima znato manje nego na severu zemlje, ambrozija sve više osvaja i južno od glavnog grada, pa je početkom septembra izmerena ekstremno visoka količina polena ove biljke u vazduhu od čak 57 zrna po metru kubnom što je, kako smatraju stručnjaci, za ambroziju puno.

Kako objašnjavaju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, granice dozvoljene vrednosti polena ambrozije su do 15 polenovih zrna u metru kubnom, a od početka septembra, svakog dana je u Nišu beležena količina preko granice dozvoljenog.

- U Nišu smo 4. septembra imali ekstremno visoku količinu polena ambrozije, čak 57 zrna po kubnom metru, što je za jako puno. U julu su merenja pokazala da je polen u graničnim vrednostima, ali od septembra situacija je drastično drugačija, cela prošla nedelja je preko granica dozvoljenog - kažu u Sekretarijatu i dodaju da ove biljke najviše ima na teritoriji Medoševca, Crvene zvezde, Duvaništa, Novog groblja.

Pune ruke posla imali su i lekari, jer se broj pacijenata koji su se žalili na alergiju, znatno povećao u poslednjih mesec dana.

- Nešto je ranije krenula sezona polinacije, naročito ambrozije, koja ovih dana beleži ogromne koncentracije koje su i do 50 puta veće od tih dozvoljenih. Smetnje su se javljale i kod pacijenata koji nemaju potvrđenu dijagnozu bilo koje alergijske bolesti. Najčešće se radi o konjunktivitisu, smetnjama sa očima, alergijskom kašlju, pa do astme - kaže doktor Saša Jovanović, pulmolog i alergolog.

PROČITAJTE JOŠ - Polena nikad više, alergija kosi redom

Kako objašnjava profesor Departmana za biologiju i ekologiju Vladimir Ranđelović, ambrozija je biljka sa najjačim alergogenim dejstvom na našem području. Dovoljno je nekoliko polenovih zrna da izazovu alergiju, a samo jedna jedinka ambrozije proizvede po nekoliko milijardi polenovih zrna.

Teškoće i kod onih koji nemaju alergijske bolesti

- Uništavanje ove biljke je praktično nemoguće, jer nema prirodnog neprijatelja, nijedna životinja se njom ne hrani, a kako je jednogodišnja, preživljava u obliku semena. Njena produktivnost je ogromna. Na jednoj biljci se javlja veliki broj cvasti, a svaka cvast je izgrađena od većeg broja cvetova koji proizvede jedan plod koji ima bodljaste izraštaje i lako se raznosi pomoću životinja. Praktično je neuništiva što govori i njen naziv koji na starogrčkom znači besmrtna.

PROČITAJTE JOŠ - Ambrozija ušla u "crvenu zonu"

U Nišu se, kako kažu u JKP "Gorica", ova biljka redovno uništava i seče, ali je problem to što je ima i na površinama, koje nisu javne i nisu u njihovoj nadležnosti.

KAKO JE DOSPELA KOD NAS

BILjKA je na područje Evrope dospela slučajno transportom prekookeanskim brodovima. Na području Balkanskog poluostrva je uočena neposredno pre Drugog svetskog rata, što ne znači da je nije bilo i pre, jer upravo su Srbija, BiH, Hrvatska i Mađarska "epicentar" rasprostranjenja te biljke u Evropi. U jugoistočnoj Srbiji se pojavila pre tridesetak godina. U Nišu je uočena na više lokacija. Poslednjih godina se sve brže širi, jer spada među najagresivnije invazivne biljke - kaže profesor Ranđelović.