Novosadske bebe šiju prosek Evrope

ZA prvih šest meseci ove godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, rođeno je 99 blizanaca i devet trojki. U ovom porodilištu od januara do kraja juna, skoro svaki drugi dan su na svet došle dvojke, dok su se trojke u proseku rađale na svaki 19. dan.

Docent dr Đorđe Ilić, upravnik Klinike za konekologiju i akušerstvo KCV, kaže da se poslednjih godina primećuje povećana učestalost višeplodnih trudnoća, iako je ovaj trend relativno blag. On napominje da je u 2018. godini na 6.545 porođaja, rođeno 177 blizanaca i 16 trojki.

- Najvažniji faktor koji je doprineo učestalosti višeplodnih trudnoća je sve češća upotreba medicinski asistirane reprodukcije, pre svega vantelesne oplodnje (VTO) - objašnjava doc. dr Ilić. - Vantelesna oplodnja je revolucionarna metoda koja je usrećila brojne parove, koja se koristi više od 40 godina i zahvaljujući njoj u svetu je rođeno više od šest miliona dece.

Naš sagovornik dalje objašnjava da se u cilju povećanja stope uspeha, tokom postupka vantelesne oplodnje tradicionalno pribegavalo strategiji vraćanja većeg broja embriona u matericu žene, što sa sobom, pored povećane stope uspeha, nosi i povećan rizik od pojave višeplodnih trudnoća.

- Višeplodna trudnoća iz postupka vantelesne oplodnje nije obaveza i ona je uvek stvar izbora lekara i pacijenta da se odluče za vraćanje više embriona - ističe doc. dr Ilić. Poslednje veliko istraživanje sprovedeno na našoj klinici na skoro 1.400 ciklusa vantelesne oplodnje u periodu od 2014. do 2017. godine, pokazalo je da je bilo blizu 40 odsto trudnoća po ciklusu, što prevazilazi evropski prosek.

Pročitajte još: Blizanci žele u iste đačke klupe

Tajna visokog uspeha i povećanje stope trudnoće, po rečima našeg sagovornika, pored konstantnog unapređenja u kliničkom i embriološkom radu, leži i u činjenici da je većini žena vraćeno tri embriona po postupku, a retko kojoj samo jedan. U pomenutom periodu je zbog toga od ukupno svih trudnoća iz postupka vantelesne oplodnje bilo bezmalo 30 odsto blizanačkih, i oko 5,9 odsto troplodnih trudnoća, te je gotovo svaka treća trudnoća na ovaj način bila višeplodna.

ZAMRZAVANjE VIŠKA EMBRIONA

UPRAVNIK novosadske Klinike za ginekologiju i akušerstvo kaže da pozdravljaju činjenicu da je nakon višegodišnjeg apela, od prošle godine proces zamrzavanja viška embriona konačno postao deo tretmana čije troškove snosi država.

- Sve klinike za VTO su dobile opremu za to, čime su se stekli uslovi da se i kod nas u budućnosti koriste strategije za smanjenje stope višeplodnih trudnoća - navodi doc. dr Ilić.

RIZIK

VIŠEPLODNE trudnoće su svakako visokorizične sa brojnim komplikacijama, kako po majku, tako i po decu. Najvažniju komplikaciju svakako predstavlja prevremeni porođaj. Ipak, kako dodaje, većina takvih trudnoća, uz adekvatan nadzor i primenu odgovarajućih mera, protekne dobro i rezultuje rađanjem zdrave dece.