Sve manje pasoša uz indekse

LANE se za studiranje na nekom od fakulteta Univerziteta u Nišu bilo opredelilo ukupno 58 stranih državljana, među kojima su - već tradicionalno - prednjačili Grci, a ove godine je bilans znatno skromniji. Zbog samo desetak upisanih na studije medicine, ovdašnji fakulteti sve nade polažu u drugi upisni rok - uvodeći i nastavu na engleskom jeziku, na svim nivoima: od osnovnih, do master studija.

A, pre tri decenije je ovde vrvelo od stranaca. Bilo ih je više desetina, mahom Grka i Arapa kojima ni savladavanje tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika nije bilo prepreka da steknu diplome koje su bile cenjene na svim meridijanima. Pritom, studiranje u Nišu je velikoj većini njih bilo komforno i - pristupačno. Nisu retki ni slučajevi da su svršeni akademci iz inostranstva ostajali u Srbiji, zapošljavali se i zasnivali porodice...

Sada se situacija drastično promenila, uprkos činjenici da su uslovi studiranja i cene školarina uglavnom isti i za domaće i za inostrane kandidate.

U privlačenju studenata je najviše učinio Medicinski fakultet koji upisuje "englesko odeljenje" i ove godine ima mesta za 21 brucoša. Dosad ih se za osnovne studije prijavilo desetak, a školarina iznosi 5.500 evra. Ostali fakulteti strancima ne naplaćuju veću školarinu, pa se diplomirani arhitekta može postati za 90.000 dinara godišnje.

- Prošle godine smo na master studijama anglistike imali jednog stranca iz Libije, a nastava se odvijala na engleskom. Inače, naše cene su iste za sve, pa osnovne studije koštaju 78.000, master 79.000, a doktorske 130.000 dinara - kaže predstavnik za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Dušan Aleksić.

Dekan Ekonomskog fakulteta Tadija Đukić, uz napomenu da su lane imali samo dvojicu stranaca na razmeni, ističe da za njih školarina na master studijama iznosi 2.500 evra.

Pročitajte još: Stranci će studirati naš jezik

- Trenutno, nastava na engleskom je organizovana samo za kandidate na masteru, ali planiramo da dvojezična predavanja uskoro uvedemo i na ostalim nivoima visokoškolskog obrazovanja - zaključuje Đukić.

LANjSKI BRUCOŠI

PROŠLE godine je najviše stranaca upisano na Medicinski fakultet - 29, a slede Mašinski sa deset, Fakultet zaštite na radu sa šest, Prirodno-matematiči i geografski sa tri, te Fakultet sporta i Pedagoški u Vranju sa dva, koliko ih je bilo i na Pravnom. Po jednog brucoša iz inostranstva su imali na Elektronskom, Filozofskom i Građevinsko-arhitektonskom fakultetu.

- Bilo je 15 Grka, a ostali su iz bivših jugoslovenskih republika, te Nemačke, Jordana, Palestine, Australije, Turske i Rusije - kaže prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu prof. dr Vlastimir Nikolić (na slici). U odnosu na kolege iz Beograda, to je skroman broj, ali većini fakulteta predstoji reakreditacija, pa će svi uvesti i nastavu na engleskom.